Православни вјерници ове недјеље прослављају страсну недјељу, која обиљежава страдање Исуса Христа због сваког од нас. Ова недјеља обилује обичајима које по предању ваља испунити.

Ево шта се обавезно ради пред Васкрс: 

Страсни или велики понедјељак

Овим даном почиње седма недјеља поста, која се назива велика или страсна недјеља. По црквеном предању, назив велика, ова седмица је добила због тога што је у овој недјељи Исус Христос учинио велика дјела. Исус је уништио смрт, побиједио гријех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају.

Камионом слетио у провалију: Возач није повријеђен

Назив "страсна", ова недјеља је добила јер су у овим данима појачане молитве, бдијења, као и пост. Интересантно је да овај назив потиче још из тога што се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој котлини у овој недјељи, супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову постоји назив и страшна недјеља, јер се фарбају васкршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном вјеровању, може да одагна страх и разбије градоносне облаке.

Ова недјеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Васкрс, када се ништа не ради.

Ова недјеља има и назив “завалита”, како је називају у југоисточној Србији. На овај дан се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Ове недјеље је и стока била изложена посту. Карактеристично за ове дане је и то што се више не чује пјесма као у цвјетној недјељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима, се из истог разлога, људи посебно посвећују добрим дјелима.

Ова глобална пријетња убила је више од три милиона дјеце: Пријети ли нам катастрофа?

Велика сриједа

Ово је посљедњи, пуни, радни дан у недјељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цвјетној недјељи. Такође су људи настојали да на овај дан стоку добро обезбиједе храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима. У Неготинској крајини чупао се буријан (биљка) за који се вјеровало да има магијску моћ и да штити од вјештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примјену и у народој медицини. Понегдје се и на велику сриједу фарбају васкршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.

Велики четвртак

Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сијања бостана. Вјеровало се да ће лубенице, ако се посију на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млијеко. На овај дан, жене су одлазиле на ријеку гдје су палиле свијеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.

Ново правило у Грчкој: Ако прекршите пријети вам чак и затвор

Велики петак

На овај дан, према јеванђељу, десило се велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске гријехе. Велики петак се још назива и “петак страдања”, а подразумијева најстрожи пост.

На овај дан, и данас, фарбамо васкршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи. Један од обичаја, у Лесковачкој котлини, је да се сточној храни дода црвено јаје, како би стока напредовала. У неким крајевима, на овај дан се иде у лов на ракове, док се негдје лове зечеви за чију се крв сматра да има дјелотворну моћ код нероткиња. У банатским селима био је обичај да се у црквама чува Христов гроб. Углавном су то радили мушкарци који су завршили војску, а смјењивали су се све до Васкрса.

Велика субота

И на овај дан се понегдје фарбају јаја. Иначе, велика субота се у околини Лесковца назива још и дугачка субота, јер опомиње на на дуге Исусове муке на распећу. Негдје се и на овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разолг лежи у вјеровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена. Зато се ова боја највише и користи при осликавању. На велику суботу се мијеси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно бијело ставља у средину, а њима се, на Васкрс, дјеца међусобно дарују.

Преминуо чувени глумац из 'Мућки'

Васкрс

Васкрс се сматра највећим од свих празника. Према јеванђељу, Исус је издахнуо на Велики петак, разапет на крсту. Са крста у гробницу пренијели су га његови тајни ученици Јосиф и Никодим, који су измолили дозволу од Пилата. На Васкрсу почива и сва основа хришћанске вјере и нада свих живих у васкрснуће. Начин утврђивања васкршњег датума установљен је у Никеји 325. године. Цар Константин је сазвао први васељенски сабор на које је осудио све оне хришћане који славе Васкрс у вријеме празновања јеврејског празника Пасхе. Разлог је био тај што по јеврејском рачуњану Пасхе, могу да буду и два Васкрса у години. Тако је донијето правило да се Васкрс слави у прву недјељу (дан), послије првог пуног мјесеца који услиједи након прољећне равнодневице. Православна црква је остала вјерна оваквом рачунању празника, док је католичанство одлучило да одступи од овог правила у 6. вијеку.

Постоји низ вјеровања и обичаја на овај дан, који укључују васкршња јаја, а везани су за напредак, здравље и успјех. Главни обичај у свим крајевим јесте туцање јајима (разбијање) које има, прије свега, такмичарски дух, јер ко побиједи узима јаје пораженог. Послије седам недјеља поста, обичај је да дјеца започну мрс јајетом. Постоји још један обичај везан за најмлађе, а то је да се дјеца ујутру прво протрљају по лицу црквеним црвеним јајетом, како би била здрава и румена.

Нови преокрет на америчким берзама

Такође се вјеровало да је добро да на овај дан укућани обнове одјећу и обућу. Понегдје се прво бојено јаје назива чувар, па је оно и чувано цијеле године. Негдје се ово јаје зове чуваркућа, негдје измамак (фарбано је уз бајање), негдје перешке. Углавном су представљала заштиту од болести и градоносних облака. Вјеровало се да ово прво бојено јаје, може да опстане три године и да буде "свјеже". У народу је јаје симбол плодности и живота, тако да и данас постоји обичај да се оно васкршње, закопа у мравињак како би домаћинство било напредно. У неким крајевим су мрвљене љуске јајета како се вјештице не би у њима преводиле преко ријеке.

Васкрс је тродневна светковина, која поред недјеље обухвата понедјељак и уторак. На сам дан овог “празника над празницима”, обичај је да своје пријатеље и породицу поздравите са "Христос васкрсе", на шта вам они одговарају "Ваистину васкрсе"!

Пратите нас и путем Вибера