Бадњи дан, 6. јануара, један је од најсветијих дана у српској православној традицији. То је дан испуњен припремама, симболима и обичајима који најављују долазак Божића – рођење Исуса Христа. Уједно, то је посљедњи дан Божићног поста, што доноси посебну духовну димензију.
Бадњи дан није само припрема за Божић, већ и дан испуњен симболима и обичајима који нас повезују с духовним коријенима. Од уношења бадњака до посне вечере, сваки тренутак има значење које слави заједништво, љубав и радост. Кроз пост, молитву и породично окупљање, Бадњи дан нас уводи у највећи хришћански празник – рођење Спаситеља.
Симболика и значење Бадњег дана
Бадњи дан има дубоку религијску и симболичку важност. Назван је по бадњаку, храстовом дрвету које се сијече, уноси у кућу и пали увече, симболизујући свјетлост и топлину коју доноси Христово рођење. Цијели дан је посвећен припремама за Божић, духовном очишћењу и породичном окупљању. Стога, према фолклору и народном вјеровању - има своје обреде које православни вјерници поштују од памтивијека.
У рану зору, домаћин иде у шуму да исијече бадњак – млади храст. Ово дрво се уноси у кућу уз посебне ријечи благослова. Обичај налаже да се бадњак положи поред огњишта или на специјално мјесто у дому. Бадњак симболизује дрво које су пастири донијели у пећину да загрију Христа и представља плодност, здравље и просперитет.
Пошто је Бадњи дан посљедњи дан Божићног поста, на трпези су искључиво посна јела. Традиционално се припремају, пасуљ пребранац, кисели купус, риба, пите са са орасима, сувим шљивама или јабукама... Вечерњи оброк је свечан и често се назива "посна вечера", а њиме се завршава четрдесетодневни Божићни пост.
И дом се кити. На Бадњи дан се уноси слама која се простире по поду или око стола, симболизујући Христову колијевку. Такође, кућа се украшава гранчицама бадњака и божићним мотивима. Ово ствара атмосферу топлине и подсјећа на једноставност Христовог рођења.
Као дио припрема за Божић, домаћица мијеси чесницу која ће се ломити на Божић. Ово је посебан тренутак који повезује цијелу породицу у симболици заједништва.
А увече, православни вјерници одлазе на вечерњу службу у цркву, гдје се често пали бадњак. Ово је централни тренутак дана, симболизујући долазак свјетлости Христовог рођења.
Шта се никако не ради на Бадњи дан?
На Бадњи дан посебно се пази на понашање и кућне активности, јер се вјерује да све што се тог дана уради утиче на срећу, мир и благостање породице у наредној години. Одређени поступци се избјегавају због вјеровања да могу донијети несрећу, губитке или нарушити склад у дому.
Расправе и сукоби су забрањени
Бадњи дан је дан мира и љубави. У кући не смије бити свађа, а сви укућани се труде да буду смирени и сложни.
Не смије се бити лијен
Традиционално, вјерује се да све што радите на Бадњи дан обликује вашу судбину у наредној години. Љеност је лош знак, док вредноћа доноси напредак.
Не једе се месо
Будући да је ово посљедњи дан поста, свако месо и млијечни производи су строго забрањени. Пост представља припрему тијела и душе за Божић.
Не износи се ништа из куће
Вјерује се да на Бадњи дан ништа не смије изаћи из дома, јер то може однијети срећу и благостање породице.
Не смије се псовати или користити ружне ријечи
Вјерује се да лоше ријечи на Бадњи дан могу донијети несрећу и негативну енергију у дом током цијеле године. Ово је дан када се у дому чувају мир и благослов.
Не позајмљује се нити враћа новац
Традиционално, на Бадњи дан се ништа не позајмљује, јер се сматра да то може однијети благостање из куће. Ово правило важи за све врсте ствари, а посебно за новац, како би дом остао "пун" током године.
Духовни значај: Посљедњи дан поста
Бадњи дан је круна Божићног поста, који траје од 28. новембра до 6. јануара. Током овог периода, вјерници се уздржавају од мрсне хране, лоших мисли и дијела, припремајући се за духовно прочишћење и радост Божића.
На Бадњи дан посебно се наглашава молитва и праштање. Вјерници преиспитују своје мисли и поступке, траже опроштај од ближњих и опраштају другима, како би Божић дочекали чисте душе, преноси Она.
