Ако крајем септембра или почетком октобра прошетате до било које пијаце или цвјећаре, наићи ћете на ситно цвијеће у бијелој, љубичастој, ружичастој и црвеној боји, које је тада љепше него икада.
Ријеч је о цвијећу по имену ерика, које, док се друге биљке спремају за зимски починак, долази до пуног изражаја.
Врло често долази до забуне, па се поистовјећују ерика и вријесак, али између те двије биљке постоје разлике. Вријесак има много мање листиће, има ситније цвијеће и цвјета љети и током јесени, док су ерике у пуном цвату током хладнијих дана, посебно у касној јесени, зими и у рано прољеће.
Због својих својстава оне су најбољи могући украс наших јесењих и зимских балкона.
Воле ниске температуре
Најчешћи разлог због којег многи управо у јесењим мјесецима посежу за ерикама јесте тај што њима одговарају ниске спољашње температуре. Температура која се креће између 5 и 15 степени идеална је за њихов раст и развој.
Воле повремену изложеност сунчевим зрацима и у том случају могу мијењати боју, али оне нису од пресудне важности за њихово цвјетање. Чак и ако је ваш балкон окренут сјеверној страни или у зимским мјесецима добија само сат-два сунчеве свјетлости дневно, ерикама то неће сметати.
Дају неодољиву боју балкону
Ерике долазе у бијелој, ружичастој, љубичастој и црвеној боји. У вријеме када се наш балкон празни и с њега нестаје зеленило, ерике ће му дати неодољиву боју која ће уљепшати и најтмурнији зимски дан.
Идеалне су за међусобно комбиновање, с тим да се у истој саксији међу њима мора оставити барем 15 центиметара размака за развој коријена, и тако се могу добити бројне комбинације палета боја, зависно од личног укуса или боје балкона.
Врло су једноставне за одржавање
Још једна њихова предност огледа се у томе што оне заиста захтијевају минимално пажње, а дају много.
Једном када посадите ерике у саксије, које обавезно морају имати рупице на дну за што бољу дренажу која је пресудна за успјех те биљке, залијеваћете је једном до два пута недјељно. Када се након неколико недјеља навикну на своје ново окружење, довољно је чак и само једно залиијвање сваких седам дана.
Осим добро дренираног тла и раније споменутог повременог сунца, не требају им никакви посебни услови. Штавише, додатно ђубриво може само да им штети па стручњаци савјетују да се оно свакако мора избјегавати.
Након зимских мјесеци потребно је само уклонити евентуалне осушене цвјетове и гранчице како би се омогућио раст нових прољетних цвјетова.
