Ако недостаје храњивих твари у земљишту, својим биљкама можете помоћи ђубрењем путем листа.
Званичнији назив за то је фолијарно ђубрење које вам пружа прилику да помогнете биљкама ако сте пропустили основно ђубрење. За формирање високих и стабилних приноса биљкама је потребно истовремено присуство свих производних фактора у оптималним количинама: угљен - диоксид, кисеоник, вода и минералне материје.
Циљ ђубрења је снабдијевање гајених биљака оним храњивим тварима којих недостаје у земљишту. Висина приноса је условљена управо тварима којих нема довољно у земљи, али треба имати на уму и да превише тих твари може утицати негативно на принос.
Управо додавањем приступачних биљних хранива у потребним количинама у облику ђубрива, минералне материје престају да буде ограничавајући фактор биљне производње. Хранива се могу додавати као органска и као минерална ђубрива, у чврстом и течном стању, преко земљишта, фолијарно и фертригацијом.
Фолијарно ђубрење или ђубрење преко листа заснива се на сазнању да биљке могу да усвајају хранива и преко листа и других органа. Фолијарно прихрањивање се примењује када је биљка формирала довољно велику лисну површину која ће прихватити ту количину хранива. Концентрација водених раствора за фолијарно ђубрење је различита и зависи од тога које се ђубриво користи, за који усјев, и да ли се ђубри микро или макро елементима.
Микро елементи се примењују у концентрацији од 0,1-2%, а макро елементи 4-7%. Веће концентрације могу оштетити биљке и довести до појаве ожеготина.
Фолијарно ђубрење је ефикасније при хладном времену и на хладним земљиштима јер је тада активност коријена смањена, али зато у аридним условима може имати неповољне посљедице јер само по себи повећава потребу за водом. Младе биљке боље реагују на фолијарно ђубрење од старијих. На плодним земљиштима фолијарно ђубрење је мање ефикасно, а највећи ефекат ова мера има онда када се на биљкама појављују симптоми недостатка неког хранива.
