Већина домаћица је већ пробала најбољи рецепт за киселе краставчиће – још боље од оних куповних, а многе већ су већ ставиле купус на кисељење. Међутим, поврће и воће носе са собом један здравствени ризик, а то је да садржи повећу количину нитрата.
Нитрати су хемијска једињења која се додају воћу и поврћу како би плод што прије сазрео. Проблем је када ова хемија продре у намирницу, тада постаје опасна по здравље. Код младог купуса, нитрати се највише накупљају у коријену и површинским листовима, а најмање у самој средини главице.
Зато стручњаци апелују да никако не једете коријен, који многи воле да грицкају када „издубе“ главицу прије него је положе у буре и започну кисељење. Ако кувате сладак купус, обавезно одбаците површинске листове, велика је могућност да садржи нитрате.
Која количина нитрата је опасна?
Према препорукама Свјетске здравствене организације, „безбједан“ унос нитрата је 5 мг дневно на килограм тјелесне тежине. Па тако, за особу која је тешка на примјер 60 кг, неће бити проблем ако унесе 300 мг нитрата кроз храну, што је отприлике око 400 г свјежег купуса (наравно, ако уклоните коријен и површинске листове, количина нитрата по граму купуса се смањује). Међутим, стручњаци напомињу да нема разлога за бригу, јер није свака главица купуса „накљукана хемијом“. Једноставно треба бити обазрив са плодовима који су храњени органским и минералним ђубривима како би брже расли и били већи.
Како одабрати најбољи купус?
Приликом избора купуса морате обратити пажњу на мирис и изглед. Поврће би требало да мирише баш тако – на купус. Спољни листови поврћа морају да буду нетакнути, без оштећења, да буду карактеристичног облика и боје (бијела, зелена или љубичаста). Спољно лишће не би требало да буде осушено, а код бијеле и љубичасте сорте, ово лишће би требало и да се „сија“.
