О томе да ли је свака промјена пигмента или облика на кожи младеж, одлучује дерматолог на прегледу. Како су у питању избочине, односно диференциране промјене на кожи које су подложне контакту, качењу или повређивању, важно је бити правилно информисан о томе како поступити ако до повреде дође.
Да ли можемо да примијетимо сваку промјену на кожи: Шта када не видимо младеж или нешто друго на неком дијелу тијела
Познато је да је кожа највидљивији, најизложенији, али и највећи орган на нашем тијелу. У свему томе, ријеч је о веома сензитивном склопу ткива, мрежи ситних крвних судова и других структура. Иако нас то што је кожа видљива голим оком може заварати у смислу да ћемо примијетити сваку промјену, то није истина.
Не само да визуелно не можемо да сагледамо комплетну површину тијела, већ многе сумњиве промјене не морају у раним стадијумима бити уочљиве Управо због специфичности грађе, кожа је активан орган кроз све слојеве – и оне које видимо и оне који су поткожни.
Срећна је околност да су неке промјене, као и повреде на кожи видљиве, а то посебно важи за младеже.
Шта је младеж и како настаје
Младежи су резултат неправилног груписања и даљег раста меланоцитних ћелија у нашој кожи. Њихова улога је производња пигмента меланина, који кожи даје боју. То није једина улога меланина – он чини природну баријеру од оштећења коже, прије свега од УВ зрачења.
Иначе, када је кожа здрава, ћелије меланина су правилно распоређене. По правилу, равномјерно покривају комплетну површину коже са изузетком табана и дланова. Заправо, не би требало да су чак ни двије ћелије спојене.
Већина младежа су безопасне промјене на кожи, али постоје и младежи са већом шансом за настанак меланома у њима и због тога је редован мониторинг (праћење) истих веома важан корак у раном откривању меланома и осталих карцинома коже.
Један број младежа уочавамо већ на рођењу (урођеним младежима, сви остали младежи се сматрају стеченим. Највећи број њих се појављује током првих 20 година живота, а остали младежи могу настати и касније.
Повриједили смо младеж: Шта радити да се не искомпликује
Наша кожа се свакодневно мијења под утицајем спољашних околности средине, али и нашег стања. Није чудно. Неке промјене се спонтано повуку, неке не причињавају тегобе, али ако је промјена упаљена (црвенило, бол, оток) или ако се рана отвара, крвари или боли, онда се обавезно треба обратити љекару.
До повређивања коже долази често и то нарочито у случају младежа изнад равни коже, што је и нормално. Када се то догоди, потребно је повријеђени младеж заштитити фластером неколико дана и у зависности од степена повреде отићи на преглед код хирурга.
Пацијенти су углавном уплашени, али треба рећи да не мора сваки повријеђени младеж одмах да се уклони. Уколико је повреда озбиљна или ако постоји могућност понављања повређивања, онда је хируршка интервенција препоручљива.
Наравно, о томе одлучује надлежни хирург. Већина ових интервенција се ради у дневној болници, траје кратко и укључује локалну анестезију.
Које су најчешће промјене на кожу уз младеже
Промјене на кожи могу бити доброћудне (бенигне) или злоћудне (малигне). Најчесће доброћудне промјене су младежи, хемангиоми, фиброми, лојне цисте. Најчешћа малигна промјена је меланом.
Доброћудне промјене због погрешних третмана могу прећи у малигне.
О пигментним промјенама није пожељно доносити било какву самосталну процјену без консултације са стручњаком. Меланом, као најмалигнија кожна промјена са високим процентом смртности захтијева посебну пажњу.
Особе свјетлије пути, као и оне са бројем младежа већим од 50, захтјевају чешће превентивне контролне прегледе. Пратите промјене на кожи, посебно ако имате генетску предиспозицију или више од 50 младежа на тијелу.
