У сезони слава многи имају дилему шта би требало да ураде са славском свијећом када дан славе прође. Такође, многи не знају на који начин би требало угасити свијећу – да ли на уобичајен начин или постоји одређено правило које би требало поштовати како “не би наљутили свеца”.
Најбоље је да славска свијећа буде од правог воска, јер се он спорије и равномјерније топи. Дужина свијеће зависи од материјалних могућности домаћина, а најчешће у црквеним продавницама нуде оне од 50 до 60 центиметара.
Свијећу можете да украсите папирним украсом, који је уједно и заштита да восак не падне на столњак. Посљедњих деценија обичај је да се на свијећу залијепи сличица свеца заштитника.
Обичаји налажу да домаћин упали славску свијећу непосредно пред резање колача. Прије него што то учини, требало би да се прекрсти, помоли, помене Бога и свеца којег слави, пољуби свијећу и онда је упали.
Славска свијећа требало би да гори током цијелог дана. Када домаћин жели да је угаси, требало би да се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати мало вина и сипа уз фитиљ свеће. Вино ће лагано угасити свијећу.
Многе домаћице послије обиљежавања славе одлажу славску свијећу у фиоку и пале је приликом заједничких породичних молитви током године. Друге, пак, чувају свијећу и прије наредне славе носе је у цркву и пале прије литургије. Оба обичаја су исправна.
Славску свијећу, можете, такође палити и када свештеник буде долазио у дом да свети водицу пред Ускрс, али и када вам наиђу тешки тренуци у животу, па желите да се помолите свом свецу заштитнику и пронађете душевни мир.
