Иако је зима показала своје зубе, ових дана смо већ могли да примијетимо како се природа буди кад јој вријеме није. Сад их већ има увелико гдје год се окренемо.
Висибабе су се кроз историју користиле за ублажавање болова. У старој традиционалној медицини висибабе су коришћене за лијечење главобоље и као лијек против болова. Употребљавали су је и за ублажавање симптома Алцхајмерове болести.
Ипак, стручњаци за биљке упозоравају да су отровне за људе, па ако се поједу, могу изазвати повраћање, мучнину и пролив, па се с тим не би требало играти.
Иначе, ова биљка симболизује чедност, утјеху, пријатељство у невољи, наду и чистоту.
Не би је требало држати у кући јер, према неким вјеровањима, цвјетање висибабе у кући представља смрт.
У природи постоји око 20 врста, а много више настало је различитим укрштањем у нечијим вртовима и стакленицима. Не цвјетају све у прољеће, неке заблистају својом љепотом и у јесен.
Постоје људи опсједнути висибабама
Опсједнутост скупљањем висибабама се назива – галантофилија. То је зависност од сакупљања овог цвијећа, а неке од њих нису нимало јефтине. Неко је 2015. године за једну луковицу врсте golden tears (златно руно) платио 1.390 фунти (око 1570 евра), преноси plantlife.org.uk.
Продао ју је британски колекционар Џо Шерман на eBayu, а он се, осим сакупљања, бави и укрштањем висибаба. Лани је опет на једној зарадио мало богатство. Продао је луковицу врсте Galanthus plicatus или golden tears , (златне сузе) за 1.850 фунти (око 2.100 евра).
Испричао је једном приликом како је почео да сакупља баш тај цвијет.
“Прву висибабу добио сам када сам имао 23 године и студирао хортикултуру на Колеџу Writtle у Челмсфорду. Био је то Galanthus reginae-olgae, а биљку ми је дао Бил Бејкер, који ју је сакупио на Пелопонезу. Сада у својој збирци имам 1.700 различитих врста”, присјетио се.
Додао је да је једном био позван на "висибаба парти" гдје су се окупили заљубљеници у овај цвијет и размјењивали искуства. Многи се окупљају и у групама на друштвеним мрежама, имају фестивале, организују разгледање својих колекција… Каже да се неки људи чуде што њихове луковице могу бити тако скупе, али понекад су потребне године и године укрштања, покушаја и неуспјеха, да се створи нова врста коју колекционари попут њега желе да имају, преноси Крстарица.
