Сви смо бар једном умотали остатке вечере у алуминијску фолију или у њу спаковали оброк за госте. Алуминијумска фолија чини се практичним рјешењем, али је ли заиста сигурна за чување хране? Према мишљењу стручњака, није.
За разлику од пластичних врећица или посуда, алуминијумска фолија не може створити херметички затворени простор. То значи да, колико год је чврсто омотали, ваздух ће увијек пронаћи пут до ваше хране.
Правилно складиштење хране смањује ризик од раста бактерија ограничавајући изложеност ваздуху и спречавајући губитак влаге. Међутим, алуминијска фолија није идеална ни за једно ни за друго.
"Алуминијска фолија сама по себи не може створити потпуно херметички затворену заштиту јер није љепљива и не прилагођава се савршено површинама", објашњава Зацхари Цартвригхт, стручњак за сигурност хране и члан Института технолога прехрамбене индустрије.
Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) упозорава да присутност ваздуха може потакнути раст опасних бактерија, попут стафилокока и Бациллус цереуса. Ове бактерије могу напредовати у условима које ствара алуминијска фолија.
Стафилокок се може пренијети на храну ако га особе које га имају на кожи или у носу додирну без прања руку. Чак и након кувања, бактерија може произвести токсине који узрокују тровање храном.
Цартвригхт истиче да неправилно складиштење у фолији повећава ризик од болести попут ботулизма и листерије. Иако ријетке, обје инфекције могу изазвати озбиљне здравствене проблеме.
Алуминијум може реаговати са киселим (нпр. умак од парадајза) или сланим намирницама, што доводи до продирања алуминијума у храну. То може промијенити окус хране и повећати унос алуминијума, што дугорочно може имати штетне посљедице на здравље.
Ако већ користите алуминијску фолију, ограничите њену употребу на кратке периоде - највише два дана, и избјегавајте умотавање вреле хране. Пустите да се храна охлади на собну температуру прије него што је умотате.
