Štaviše, nema bilo kakav ukus, pa dok je jedete, po navici se prisjećate koliko je nekada bila ukusna. Šta je razlog?

“Tokom gajenja i poboljšanja paradajza ljudi će se većinom fokusirati na ono što će im povećati proizvodnju poput veličine samog ploda i dobrog podnošenja skladištenja. Neki geni koji su uključeni u ostale važne kvalitete: osobine ploda i njihove reakcije na stres, izgubljeni su u tom procesu”, objasnio je dr Zhangjun Fei sa univerziteta Kornel koji je učestvovao u istraživanju.

U toj studiji analizirali su se genetski podaci 725 paradajza, kultivisanih i onih divljih zbog genetske različitosti. Ti podaci su se zatim uporedili sa domaćim genomom paradajza Heinz 1706 koji se često koristi kao reprezentativni primjer genoma paradajza.

Istraživanje je pokazalo da kod 93 odsto paradajza nedostaje verzija gena koja mu daje specifičan okus. Uprkos tome što se smatra da je krivac genetska modifikacija, uzrok se krije u uzgajivačima odnosno njihovom pokušaju da izvuku najviše iz paradajza, najveću ekonomsku dobit, piše Žena Blic.

Geni koji pojačavaju ukus izgubili su se ili su tokom procesa razmnožavanja negativno izabrani. Zbog toga paradajzu nedostaje genetska raznolikost odnosno ukus, piše BigThink.

Dokazano je da Heinzu 1706 nedostaje oko 5.000 gena, dok većini paradajza koji se mogu kupiti nedostaje rijedak oblik gena koji im daje ukus. Taj gen TomLoxC pronađen je u 90 odsto divljih vrsta.

Naučnici se nadaju da će njihova analiza dovesti do razvoja resursa za “razvoj budućih funkcionalnih studija i razmnožavanja“. Uzgajivači paradajza možda krenu u potragu za pravim ukusima.