Грах је једна од омиљених намирница многих, а постоје бројни савјети о исправном начину његовог кувања. Међутим, због једне супстанце која се налази у граху може доћи до пробавних проблема.
Махунарке, орашасти плодови, житарице и сјеменке спадају у здраве намирнице, али могу бити врло штетне за организам због фитинске киселине.
Ова киселина веже важне елементе попут бакра, магнезијума, јода, жељеза и цинка. Као резултат тога, ти елементи се излучују из тијела прије него што организму пруже било какву корист.
Пробавни систем нема баријеру која би заштитила од фитинске киселине, која спречава апсорпцију минерала, бјеланчевина и масти.
Посљедица тога је мањак важних храњивих супстанци, што може узроковати проблеме мишићно-коштаног, имунолошког и пробавног система.
Фитинска киселина један је од најчешћих узрока анемије, према Свјетској здравственој организацији.
Међу намирницама које садрже велику количину фитинске киселине налазе се зоб, рижа, пшеница, грах, лећа, кикирики, грашак и соја. Такође су проблематични неки орашасти плодови попут љешника, бадема и ораха.
Велика количина фитинске киселине налази се и у сјеменкама сунцокрета, мака, лана, бундеве…
Постоји неколико начина за неутрализацију ове киселине. Један од њих је термичка обрада, која смањује садржај фитинске киселине за 30-35 посто.
Ипак, најбољи учинак постиже се потапањем намирнице у воду. Једини недостатак ове методе је што захтијева пуно времена.
На примјер, смеђа рижа треба стајати у води 12 сати, зобене пахуљице 10-12 сати, бијела рижа девет сати, бисерни јечам шест сати…
За боље резултате можете у воду додати мало сирћета или лимуновог сока.
Постоји још један начин за неутрализацију фитинске киселине, а то је потапање “проблематичних” намирница у сурутку. Такође, током клијања граха и житарица, количина фитинске киселине смањује се за отприлике пола.
Комбиновама обрада намирница најбоља је метода.
Ако се иста храна прво потопи, па затим кува или пече, из ње ће се избацити највише фитинске киселине.
