U zatvoru mu je naviše nedostajala porodica.

"Najviše su mi nedostajali supruga Iva i kćerka Vera, kao i sin Lazar. Falili su mi i pravi pravcati prijatelji" kaže Krisitjan.

"Najteži zatvor je svaki kada ležite, kao ja, na pravdi boga za (nedjelo) koje nisam počinio… Fizički sam izdržao i najgore zatvore jer mi je psiha non-stop van te jadne i monotone sredine! Najbolji zatvori su svi sem srpskih u kojima je sistem truo i pun trulih neznanaca. Bio sam u svim evropskim zatvorima i svi su za 100 klasa bolji od srpskih buvara" kaže Kristijan.

Kada se saberu njegove kazne u zatvoru je bio dvadeset godina.

"Dvadeset godina, ali sve po par godinica… Robija je preko šest godina baš robija, a tako po dvije, tri, četiri godinice se ne osjeti toliko teško i dugo. Moje godine su bile ispunjene samoedukacijom. Svi u tom jadnom prostoru su mi bili bezbojni i nebitni sem baš par pravih drugara… Pozdravio bih ih ovim putem…svaki dan mi se javljaju iz zatvora " kaže Kristijan koji se inače zove Aleksandar Kristijan.

"Kum mi je dao jedno posvećeno Isusu Hristu – Kristijan, koje znači hrišćanin. A baka Vera mi je dala po kralju Aleksandru. Tako je ostalo i upisano. I dan danas budale misle da mi je Kristijan nadimak" kaže Golubović.

Iako je uvijek zračio samouvjerenošću, ovo je nešto što nikako ne može da prežali.

"Puno puta sam htio da se osvetim onom ko me je osudio bez dokaza sa petostrukim aršinom… Ali to je u dva slučaja uradio Bog umjesto mene… Već dvoje sudija su mi poginuli u kolima pre pravosnažnosti njihovih prvostepenih presuda. Moja majka je proklela i zamolila Boga da tu sudbinu snađe i ovu treću koja mi je dala 14 i po godina za nešto što nisam počinio" ispričao je Golubović.

Pročitajte i: