Модни бонтон за вјенчања каже да бијело никако није пожељно, а ево шта још не би требало да обучете као гост на свадби.
Иако за данашња модерна вјенчања све мање важе разна правила која су била на снази током прошлих деценија, на некима се и даље инсистира, при чему првенствено мислимо на одјевне опције које су (не)примјерене, осим у изузетним случајевима када је дрес код посебно наведен па може захтјевати неку боју, комбинације у стилу неке модне декаде или чак костиме.
Најпознатија правила из модног бонтона дефинитивно су она да се на вјенчање не долази у бијелим комадима, али листа свега онога чега би званице на вјенчању требало да се клоне пуно је дужа од ових свима добро познатих примјера.
Будући да пар не може учинити пуно око тога шта ће њихови гости носити на вјенчању, осим евентуално на позивници навести правила облачења, на нама је да, уколико таква постоје, испоштујемо кодекс облачења, а ако он не постоји, дамо све од себе да избјегнемо све оне грешке које би могле нарушити интегритет вјенчања или можда увриједити младенце или чланове њихове уже породице.
Било шта бијело
Бијелу боју смо већ споменули, али није наодмет поновити. На нечије вјенчање је примјерено обући бијело једино у случају када је бијела боја наведена као дрес код и ни у једном другом. Ово правило такође важи и за сву одјећу у свјетлијим нијансама која би могла изгледати као бијела, као и за бијеле комаде с принтом, а многи су модни стручњаци сложни да је од неког комада боље одустати чим нисмо ни сами сигурни да ли је примјерен или не.
Аутфит у боји вјенчања
Као гости, посљедње што желимо је да се стопимо с декорацијама и темом вјенчања, па је увијек добра идеја покушати унапријед добити информације о нијансама и бојама које ће на примјер носити дјеверуше или кумови, а затим одабрати одјећу која је потпуно супротна њиховим тоновима. Добар показатељ теме вјенчања неријетко је и сама позивница па ако, на примјер, примијетимо да се понавља краљевско плава нијанса или боја папрати, вјероватно је најбоље избјегавати те исте боје, као и све сличне нијансе.
Одјећа која превише открива
Колико год вољели одјећу у којој се осјећамо самоувјерено, оснажено и секси, дефинитивно на нечијем вјенчању не желимо да се појавимо у нечему што би потенцијално могло увриједити младенце, друге госте или дјецу, па комади који откривају превише коже никада нису добра идеја. Примјерено је кокетирање са сексепилношћу кроз (не превелике) прорезе, мрежасте тканине и хаљине с отвореним леђима. На трагу овога, примјерени нису ни комади који су прекратки и/или преуски те су самим тим неукусни, макар и прекривали добар дио тијела, а нико неће одушевљено гледати ни на одјећу с предубоким деколтеом, ону испод које извирује доњ веш или је оно претерано видљиво због препровидних материјала хаљине.
Важно је запамтити да су вјенчања свијета пригода па је, ако се церемонија одржава у цркви или некој другој установи која захтјева одређени кодекс облачења, примјерено исказати поштовање према мјесту на којем се размјењују завјети и кроз одјећу коју носимо. То не значи да се морамо обући врло чедно, већ само да би за вријеме саме церемоније рамена требало да покријемо шалом или пуловером.
Одјећа која је превише лежерна
Јасно нам је да је тешко не обожавати све оне најудобније комаде одјеће које имамо у својој гардероби, али свему што није довољно свечано и формално није мјесто ни на једном вјенчању, осим евентуално оном које се одржава на некој плажи или у шуми те самим тим налаже нешто другачији кодекс облачења. Дакле, на вјенчање се не иде у јапанкама, кратким панталонама, фармеркама или било чему другом од џинса, као ни комадима од свечанијих материјала са, на примјер, офуцаним шавовима или намјерно поцијепаним детаљима.
(Супержена)
