Вијест да је од баке наслиједила милионе евра није одушевила аустријску насљедницу Марлен Енгелхорн. Умјесто тога, код ње је пробудило свијест да никако не жели да игнорише искривљену расподјелу богатства у друштву, рекла је још 2022. године. Постала је непоколебљиви заговорник опорезивања богатих људи попут ње и одлучна да ће дати већи дио свог наслијеђеног богатства.

Енгелхорнова је ове недјеље најавила формирање савјета грађана у Аустрији који ће одлучити како да се расподијели њено насљедство од 27,4 милиона долара.

"Имам овај новац јер влада није успјела да испуни свој мандат да обезбиједи да се богатство расподијели у друштву на такав начин да неправедно не заврши у мојим рукама, само зато што сам дошла на овај свијет у овој породици, са овим презименом“, изјавила је Марлен на конференцији за новинаре.

Она припада малом клубу свјетских изузетно богатих који се залажу за пореску правду захтијевајући веће порезе за оних један одсто најбогатијих на свијету. Године 2021. била је један од оснивача удружења Tax Me Now (Опорезуј ме сада) , које чине богати људи у земљама њемачког говорног подручја, како би се позабавила екстремном неједнакошћу која је резултат пореских политика. Насљедници попут ње, каже Енгелхорнова, не плаћају порез на насљедство и на тај начин готово ништа од свог богатства не враћају друштву.

"У Аустрији један одсто најбогатијих становника посједује до 50 одсто нето богатства. То значи да стоти дио друштва посједује нешто мање од половине богатства“, написала је она у саопштењу и додала: "А 99 одсто људи треба да располаже са другом половином.“

Она је потомак Фридриха Енгелхорна, који је основао БАСФ у Њемачкој 1865. године, данас једну од највећих свјетских хемијских компанија. Новац који поклања, према њеној иницијативи  Guter Rat für Rückverteilung  (Добар савјетник за прерасподјелу), потиче из насљедства које је добила од баке. Није одмах било јасно који дио насљедства ће задржати након што је дала 27,4 милиона долара. Портпарол Гутер рата одбио је да коментарише њену финансијску ситуацију.

Аустрија је укинула порез на наслијеђе и поклон 2008. У Сједињеним Државама не постоји савезни порез на насљедство, иако неколико држава има ово пореско оптерећење, према истраживању Урбан института са сједиштем у Вашингтону. Пореска служба и неке државе наплаћују порез на пренос имовине након смрти оставиоца.

Као први корак, 10.000 грађана широм Аустрије је ове недјеље добило позиве за учешће у савјету, саопшено је из Гутер рата и додато да ће бити изабрано 50 људи који најбоље одражавају састав становништва земље. У раду овог савјета ће учествовати и компетентни стручњаци, напомиње Марлен Енгелхорн.

Насљедница неће бити дио савјета, који ће имати слободу да доноси одлуке о томе како да се новац искористи. Чланови групе ће добити 1.317 долара као надокнаду за рад током шест викенда, а састанци ће се одржавати између марта и јуна у Салцбургу.

Како праведно опорезовати милијардере била је спорна тема у Сједињеним Државама. Анализа Бијеле куће из 2021. закључила је да је 400 најбогатијих америчких породица плаћало у просјеку 8,2 одсто свог прихода у виду пореза између 2010. и 2018. 

"То је нижа стопа у односу на оно што многи обични Американци плаћају“, наводи се у саопштењу Бијеле куће.

У видео-снимку из 2021. године објављеном на Фејсбуку, Енгелхорнова је рекла: "Милионери не би требало да одлучују да ли доприносе на праведан начин друштвима у којима живе. Социјална правда је у најбољем интересу свих. Порези на богатство су најмање што можемо да урадимо да преузмемо одговорност. Опорезујте нас.“

Пратите нас и путем Вибера