Трејси је бивша службеница ЦИА-е и специјални агент ФБИ-а која је неколико година радила као шпијун. Након што је одрадила неколико путовања у иностранство на повјерљивим мисијама, укључујући и посао тајне оперативке, одлучила је замијенити рад на терену за рад у канцеларији, и пријавила се у службу националне сигурности у Тексасу.
Али, то 44-годишњакињу не спријечава да оно што зна подијели на друштвеним мрежама, док открива савјете које можете примијенити у свакодневном животу.
"Радила сам у ЦИА-и пет година и након тога постала специјална агентица у ФБИ-у, што је врло ријетко за жену. Почела сам двије седмице након завршетка факултета у јуну 2000. године", открива Волдерова додајући како је знала бити уморна, али вољела је противтерористичке мисије, али није више хтјела бити у иностранству.
Kад је била на тајном задатку, било јој је битно да уочи лажљивце, што помаже да избјегне деликатне ситуације.
Сада дијели савјете како доћи до истине с девет знакова на које треба обратити пажњу.
Прво, упозорава она, будите свјесни оних који користе сузе како би избјегли објашњења, оних који говоре претјерано, али не износе конкретне детаље или оних објашњавају превише, преносе "24Сата".
"Лажљивци могу изузетно брзо флуктуирати кроз емоције, прелазећи од смирености до неконтролисаног понашања па све до плача. То ће се догодити када се осјете ухваћенима у лажи или су насамо. Могу покушати изоловати појединце како би се њихова прича подударала. Немају специфичних описа, али обилно користе ријечи за објашњење ствари, уз недостатак појединости. Чиниће се да ће пуно причати, али неће износити детаље. Такође, ту је и избјегавање контакта очима" истиче она, те наглашава управо екстремно претјерано објашњавање једноставних ствари и случајева.
Трејси такође наводи претјерано врпољење и врло гласно причање као кључне особине понашања код којих треба бити опрезан.
Девет знакова лажљиваца:
1. Врпољење
2. Гласно причање
3. Kориштење суза како би избјегли објашњења
4. Претјерано причање, али не изношење никаквих детаља
5. Прелазак из смирености у неконтролисано понашање
6. Избјегавање контакта очима
7. Изоловање појединаца како би се њихова прича ускладила
8. Екстремно претјерано објашњавање једноставних ствари
9. Недостатак специфичности
