Сваке године, 9. фебруара обиљежава се Свјетски дан пице.
Нема мјеста на свијету на којем се не зна шта је пица. Уобичајно је мишљење да пица потиче из Италије. Међутим, то није тачно.
Смишљена је још у античкој Грчкој чим су Грци усавршили “тајну” мијешања брашна с водом. Испрва је то био пљоснати хљеб који се пекао испод ужареног камена, а древни “пица-мајстори” премазивали су га уљем помијешаним са зачинима.
Изглед какав нам је данас познат, попримила је вјеројатно тек негдје крајем 16. или почетком 17. вијека, када је из Америке у Европу стигао парадајз, без којег данас пицу готово не можемо замислити.
У 18. вијеку, ова “погача премазана умаком од парадајза” стиже до Напуља, у Италији. Пица се, већ тада под тим именом, почела пећи и продавати по трговима.
Давне 1830. године у Напуљу је постојала прва пицерија која је пословала у затвореним просторијама. Прије тога, пицерије су постојале само као продајни пултови на отвореном. И данас, када се пица раширила по цијелом свијету, Напуљ је остао град у којем је пица више од обичног јела.
Назив пица потиче од ријечи “пицеа” и “пиза” којима су се на подручју Сицилије и Калабрије на локалном дијалекту латинског језика називале погаче.
Сваког 9. фебруара, поводом Свјетског дана пице, у различитим дијеловима свијета одржавају се такмичења и догађаји.
