Ово сигурно знате - за неког ко се понаша глупо, лудо, ко је наиван или смушен, често код нас знају да кажу да је “пао са крушке”. И супротно, кад неко хоће да истакне како није глуп, наиван, блесав, он ће рећи како “није пао са крушке”.
Зашто баш с крушке?
Због чега је баш ова воћка “изашла на лош глас” и зашто се не каже на примјер “пао са јабуке” или “пао са вишње”?
О овоме заправо постоји интересантна прича која сеже дубоко у прошлост. А одговор се крије у српском народном вјеровању о биљкама.
У књизи “Рјечник српских народних вјеровања о биљкама” професор Веселин Чајкановић, чувени етнолог, филолог и члан Српске краљевске академије забиљежио је да наш народ има јако негативан став према крушци.
“У супротности са јабуком, крушка се сматра за зло дрво, за дрво злих демона”, записао је он.
Доказе за ово налазимо и у народним причама - под крушком се скупљају демони, у њеној крошњи се крију вјештице, а због своје магијске моћи она привлачи разноразне акрепе, па и саму смрт.
Чајкановић је сматрао да је крушка у прошлости, “у старој религији, извјесно, имала бољи углед и чак уживала извјестан култ”, али да се то временом промијенило и да народ на њу генерално гледа као на “зло дрво”.
И ту долазимо до разлога због ког неко ко се понаша неразумно “пада баш са крушке”. Нико разборит и нормалан не би желио да се нађе у њеној крошњи, у друштву демона, вјештица, ђавола… па да онда још падне са ње, зар не?
Слично објашњење даје и познати српски лингвиста Милан Шипка у књизи “Зашто се каже?” који наводи да се израз “пао с крушке” користи у значењу: “збуњен, сметен, смушен”, као и да “нисам (ниси, није итд.) пао с крушке” значи “нисам (ниси, није итд.) луд, будала, глуп, ограничен и сл.”
