Средњовјековни град Копријан, још познат и као Курвинград, на територији општине Дољевац, данас је тек рушевина која чека боље дане.
Детаљна археолошка истраживања поново су покренута прије неколико година, али легенде краја, а нарочито оне везане за његово колоритно име, далеко су старије.
Први пут у историји Копријан се помиње у доба Римљана, па је извјесно да је његова историја вишевјековна и бурна. Остаци града данас се налазе са десне стране Јужне Мораве, недалеко од Ниша, у селу Клисура.
Остаци који су данас видљиви потичу из средњег вијека када је, на темељима старијег утврђења, српски властелин Ненад овдје подигао одбрамбени град 1372. године. Према подацима са сајта Туристичке организације општине Дољевац, град је са свих страна био опасан великим шанцем који је такође био у функцији обезбјеђења и одбране. Копријан је имао и своје предграђе у коме се налазила и црква што још више говори о значају овог средњевјековног утврђења.
Након пропасти српске средњовјековне државе користили су га и Турци.
Док остаци још увијек чекају свеобухватна и темељна истраживања, легенде краја причају занимљиве приче о називу овог мјеста. Јер, далеко више него Копријан, град је међу локалцима познат као Курвинокале, Корвинград или – Курвинград.
Откуд баш ово име?
О томе како је Копријан добио ово “безобразно име” постоји више легенди.
По једној, за све је крива нека “неморална дама” која је, приликом опсаде утврђења, ноћу, када сви спавају, излазила из града, успијевајући да својим чарима убиједи стражаре да јој отворе капије.
По другој, распрострањенијој легенди, овдје је живјела нека имућна госпођа (народ каже “царица, али како овдје царица сасвим сигурно никада није било, вјероватније је да је у питању била нека властелинка) која се ноћу искрадала и одлазила до оближњег манастира Светог Јована на брду Комнига, “како би се молила”.
Наравно, како ништа није могуће сакрити, мјештани су убрзо сазнали за ове ноћне посјете, па је по крају почело да се прича како је дотична госпођа завела локалног свештеника (или монаха) и како је чак простирала платно од града до цркве по коме би у току ноћи прелазила.
Постоје и двије, далеко прозаичније приче о имену овог мјеста. Назив Корвинград или Курвин прихваћен је од времена османске најезде, па има оних који вјерују да су Турци српском граду намјерно дали погрдан назив.
Са друге стране, назив можда потиче и од угарског краља Матије Корвина. Ипак, за ово нема довољно историјских доказа, као и података да се утицај Угарске простирао до ових простора.
Остало је Курвинград
Што се новије историје тиче, граду су на неки начин “главе дошли” локални становници. Након што је утврђење изгубило одбрамбену функцију, мјештани који живе у околини били су ти који су почели да односе камење како би градили своје куће и тако су разградили тврђаву, пише Историјски забавник.
Утврђење је стављено под заштиту државе 1947. године и категорисано као непокретно културно добро од великог значаја.
Курвинград је дуго био у лошем стању и од њега је остало тек неколико зидина, али је посљедњих година рађено да уређењу, приступним тачкама за туристе, а почела су и нека археолошка истраживања.
