У седмој епизоди серије "Сабља" приказан је лик Карле Дел Понте, коју игра Линда Русева. Прије неколико година лик Карле дел Понте везивао се за још једну серију.
Ријеч је о серији "Мој рођак са села" која се хашкој тужитељки није допала.
Серија у којој је главни лик официр који брани своју земљу за Карлу је био неприхватљив и она је искористила сав свој утицај како би спријечила њено даље снимање.
О чему се заправо ради детаљније је објаснио генерал Јован Милановић.
НАТО бомбардовање Југославије које је почело 24. марта 1999. године, могло је да се догоди шест мјесеци раније да планове агресије није осујетио генерал Јован Милановић.
Њему је у томе помогао француски мајор Пјер-Анри Бинел, такође обавјештајац, који је набавио нацрте са свим циљевима које је НАТО планирао да гађа. Француске власти су против њега покренуле поступак за издају. У својој одбрани саопштио је да се уопште не каје, да мрзи САД и да се бори за обнову српско-француског савезништва. Осуђен је на пет година затвора.
Генерал Јован Милановић завршио је војну академију и највише војне школе у Београду. Радио је у Управи за ратно планирање Генералштаба до 1985. године.
Радио је, такође, као шеф кабинета начелника Генералштаба. Од 1995. до 1998. године био је на мјесту министра савјетника у мисији СРЈ при ЕУ. У октобру 1998. откривено је да је војни обавјештајац и лишен је слободе. У притвору је провео 49 дана. По повратку у земљу ради као замјеник шефа војне обавјештајне службе.
Зашто је Дел Понте забранила серију?
Иначе, у серији "Мој рођак са села" лик пуковника Вранића кога тумачи Војин Ћетковић конципиран је на основу Милановићевог профила.
Генерал је својевремено рекао: "Жао ми је што је серија прекинута само зато што тадашњем државном врху и Карли дел Понте није одговарало да прикажу српског официра који брани своју земљу".
И поред много информација, био је потребан кључни доказ и генерал Милановић је као оперативац кренуо у потрагу.
"Паралелни покушаји су били да дођем до кључног, изворног плана на папиру. Да не говорим код кога сам све био, у питању је велики број људи. Сви су ми усмено давали податке, али нико се није усудио да ми да у писаној форми. Тако сам позвао и француског официра Пјер Анри Бинела и замолио га да дође на ручак и тако је започело дефинисање свих детаља касније са агресијом", присјетио се Милановић.
Двадесет двије године касније, генерал у пензији Јован Милановић је поносан на своја дјела. Поносан је, али и размишља о детаљима свог службовања у Бриселу и посебно о судбини Пјер Анри Бинела.
"Он је показао велику храброст. Ја нисам био сигуран да ли је свјестан жртве коју чини. Носим њега и његову породицу на души. Зато што је учинио једно дјело које, не знам ко би други и да ли би се ја усудио. Можда да, можда не. Имам дилему која ме прати и дан данас. Ви сте чули за Вијетнамски синдром. Амерички официри који су и данас живи се лијече од тога. Мене је тај синдром захватио прије неколико година, не у смислу да ме страх од нечега, већ једна подсвијест о којој ја прије тога нисам био свјестан. Мени је само било битно да сам те ноћи урадио то и послије ми остало није било важно", каже Милановић.
(Информер/Мондо)
