Verovatno ste imali prilike da čujete ili doživite sličnu priču. Prijateljicu vara dečko, ali sve vreme je optužuje da je bezrazložno nepoverljiva, ljubomorna, da mu ne vjeruje i da se loše ponaša prema njemu. Iz noći u noć imao je razne priče o tome šta je radio i zašto nije uspio da stigne na sastanak ili zašto je zakasnio.

Na kraju, prijateljica ga je otkrila sasvim slučajno. Ispričao joj je dugu i zamršenu priču kako je stajao na semaforu i setio se da mora da svrati do prodavnice da nešto uzme majci što ga je zamolila. Poslije nekog vremena, djevojka ga je slučajno pitala šta je majka tražila iz prodavnice, a on joj je rekao da je to bio hljeb.

Shvatila je da se priča nije podudarala. Redosled događaja koji joj je rekao se promenio. I tako je nehotice naljetela na jednu od najjednostavnijih strategija da utvrdi da li je momak laže: zamolite sagovornika da vam ispriča priču, ali obrnutim redosledom.

Zašto je teško lagati „unazad"?

Svako ko ima mašte može da smisli deset vjerodostojnih izgovora u trenutku, to znamo i iz ličnog iskustva. Međutim, monogo je teže izgovoriti laž unazad.

„Kada neko izmišlja priču teže mu je da prati detalje od kraja ka početku, za razliku od onih koji po sjećaju prepričavaju događaj koji se stvarno odigrao“, kaže Dezmon Ravenston, koji je ovo saznao od istražnih policajaca.

Psiholozi ovu strategiju nazivaju „kognitivno opterećenje“. Ideja je da kada lažljivca počnete da zapitkujete od detaljima iz priče koju je pripremio, teže mu je da ostane dosljedan. Počinju da gube tlo pod nogama. Zato skačite po vremenskoj liniji, postavljajte pitanja ko je šta i kada radio i laž će početi da se raspada.

Lažemo mnogo češće nego što mislimo

U prosječnom razgovoru od 10 minuta slagaćete dva do tri puta. To je dio života. Većinom su to bezazlene bijele laži – da bi se pomoglo da razgovor teče, da bi se izgladio neprijatan susret. Ali ponekad vas neko laže o nečemu što vam je značajno i zaslužujete da znate istinu.

Međutim, naročito u delikatnim društvenim situacijama, možda će vam biti neprijatno da direktno pitate ili nećete želeti da optužite nekoga pre no što se potpuno ne uvjerite da vas laže. Takođe, smatra se da nije prihvatljivo preturati po tuđem telefonu ili ličnim stvarima.

Ali, koristeći ovu strategiju u traženju potencijalnog lažljivca – da vam ispriča svoju priču od kraja ili da mu postavljate pronicljiva pitanja van vremenske linije, sigurno ćete znati da li vam govori istinu ili ne, bez da ste bili prinuđeni da pređete neke granice pristojnosti.

Glupo je lagati. Teško je kad saznate da vas je iznevjerio neko kome ste vjerovali. Ali uvijek je bolje znati istinu.