Многи од ових обичаја остају дубоко укоријењени у традицији, али неки од њих могу да изазову изненађење, па чак и несрећу.

Иако многи обичаји произлазе из искрене љубави према преминулим особама, важно је бити свјестан могућих негативних посљедица тих традиција.

Према етнологу Бојану Јовановићу, ако у року од годину дана премину двије особе из исте породице, сматра се да је то недовољно снажан број по законима магије.

У том случају, како би се спријечио трећи губитак, породица ставља лутку у ковчег као симбол трећег покојника.

Овај обичај је дубоко укоријењен у традицији, али често изазива пометњу међу људима.

Један од најпознатијих обичаја је даривање новца. Овај обичај потиче из грчке традиције, гдје су вјеровали да покојници морају платити чамџији Флегију да би прешли ријеку Стикс у загробни живот.

Овај обичај опстаје и данас, али претежно као практичан начин помоћи породици преминулог.

Још један интересантан обичај био је сахрањивање имућних људи са златом, вјерујући да је злато потребно за пут до раја. Међутим, с временом су почели да се појављују крађе гробница, па је овај обичај постепено нестајао.

Током припреме покојника за сахрану, често се у његовим џеповима стављају личне ствари, као што су чешаљ, ручни сат, па чак и штап, како би на оном свијету могао да се брине о свом изгледу.

Вјерује се да ће ове ствари помоћи покојнику у животу послије смрти.

Према српским обичајима, у ковчег се никако не смију стављати породичне фотографије.

Вјерује се да би то могло изазвати несрећу и повести живе чланове породице у вјечност заједно са преминулима.

Овај обичај има дубоко укоријењено значење и требало би га поштовати како би се сачувала сигурност породице.

Пратите нас и путем Вибера