Готово да нема старе куће у која у свом дворишту није имала дрво јоргована. Њежни и умилни мирис ове рајске биљке, само је један од разлога зашто је ово дивно дрво толико популарно на нашим просторима.
Многи ће се обрадовати када сазнају да је јоргован веома издржљива биљка, иако дјелује њежно и елегантно. Није му потребна посебна њега и поприлично лако успијева, а поред препознатљивог плавог, односно лила цвијета, постоје и њежни розе, као и бијели јоргован који су једнако лијепи и мирисни.
Једини посао око ове биљке јесте орезивање, које се обавља онда када се цвјетање заврши. Орезивањем, биљка се подстиче да избацује нове, младе изданке бољег квалитета.
Постоји занимљива хришћанска легенда о томе како је јоргован настао, односно како је добио свој препознатљив цвијет и опојан мирис.
Наиме, када су разапели Христа, Богородица је тужна и у очају тумарала, не знајући куда иде. Сјела је да се одмори испод једног дрвета препуног лишћа и онако изнурена, заспала. Тада је са дрвета, полако почело да пада лишће и њежно је покривало.
Када се Пресвета пробудила било јој је топло. Видјела је лишће по себи, а када је погледала у дрво, оно је било потпуно голо. Тада је благословила дрво ријечима: “Буди благословено и миришљаво".
У том тренутку, дрво је опет процвјетало и тако је настао обичај да се за Васкрс његов плод уноси у кућу.
