Одвратне и отпорне, смеђе бубашвабе су најраспрострањенији инсекти те врсте на планети.
Једно истраживање проучава њихово поријекло и незаустављиви побједоносни поход.
Највећи број људи сматра да су бубашвабе одвратне. Упркос томе, њихове способности су импресивне. Изузетно су брзе, могу да се спљоште ако желе да прођу кроз неки прорез, ноге су им тако грађене да могу да се попну и уз глатке вертикалне површине. Изузетно су отпорне. Њихов оклоп на леђима може да издржи притисак девет стотина пута већи од њихове тежине. Највећи број инсектицида не може им ништа.
То је за човјека проблематично, јер бубашвабе могу да пренесу бактерије, вирусе, гљивице. Могу да проузрокују алергије, пролив, запаљење дебелог цријева, хепатитис А, црни пришт, преносе салмонеле или узрочнике туберкулозе.
Глобални побједоносни поход
Смеђа бубашваба која се на српском носи име бубаруса, а на њемачком се зове њемачка бубашваба (Blattella germanica), је најраширенија на планети. Она је омражени пратилац човјека на свим континентима. Инсект је активан ноћу и дуг до два центиметра. Воли влагу. Не живи ван људских станишта, у природи.
Шведски природњак и научник Карл фон Лине описао ју је први пут 1776. То је било непосредно послије седмогодишњег рата у којем су добри дијелови Европе били разорени. Владала је велика биједа. Инсект је назван бубашваба, али до сада није било јасно одакле потиче.
Тим Чен Танга са Националног универзитета Сингапура сада је ријешио загонетку поријекла и ширења инсекта. Истраживањем је испитан генетски материјал двеста осамдесет и једне бубашвабе, из 17 земаља и са пет континената.
Анализа је показала да се смеђа бубашваба прије 2.100 година развила из азијске бубашвабе (Blattella asahinai). Све до данас су ове двије врсте веома сличне. Изворно су се инсекти прилагодили људским насеобинама у Индији или Мјанмару.
Према западу се овај инсект ширио у два правца. Прије отприлике 1.200 година је ширењу помогла економска и војна експанзија ислама. А прије 400 година погодно тло за ширење створио је европски колонијализам – вјероватно највише британски и холандски.
Човјеков сапутник
Тим је међутим установио да је чак и у раном 18. вијеку смеђа бубашваба била добрим дијелом ограничена на Азију. То се промијенило другом половином тог вијека, дакле у вријеме када је Карл фон Лине описао те инсекте.
Почетак глобалне трговине био је почетак побједоносног похода смеђе бубашвабе.“Њемачка бубашваба се онда проширила по остатку свијета у касном 19. и раном 20. вијеку“, каже се у студији из Сингапура.
Идеални животни услови
Када бубашвабе наиђу на зграде и куће са централним грејањем и цијевним водовима, оне су у идеалном окружењу.Тако је у хладнијим крајевима знатно опала смртност инсекта осјетљивог на хладноћу.
Тим из Сингапура констатује: „Успон људске цивилизације проузроковао је еволуцију и раширеност оних врста, које су се прилагодиле градском окружењу“.
Прије свега им прија комбинација топлоте и влаге. Једино што не могу да поднесу јесте суво окружење. У модерним грађевинама без влажних ћошкова брзо умиру од жеђи.
Застрашујуће отпорне
Постоји још један разлог зашто је смеђа бубашваба била тако успјешна у насељавању свијета. Она је у односу на друге врсте бубашваба отпорнија на инсектициде. Хемикалије не шкоде превише бубашвабама. Наиме, бубашвабе које су постале имуне на једну врсту отрова, могу у току само једне генерације постати имуне и на друге отрове.
Преживјели примјерци се размноже за само неколико мјесеци. Пошто бубашвабе живе у просјеку три мјесеца, отпорност на инсектициде се развија изузетно брзо, јер отпорне бубашвабе преносе своје гене сљедећој генерацији.
