Према историјским списима Јосип Броз је први пут представљен с надимком Тито 10. августа 1934. године.
Иако то име можда необично звучи за наше крајеве (чешће су, рецимо, варијације надимка Тито у латинској Америци), коријени овог надимка вуку се у прошлости родног краја Јосипа Броза Тита - Загорја. Тита су, наводно, много пута питали одакле је извукао такав надимак, на шта је он одвраћао: “То је често име у Загорју и нема неко посебно значење”.
Било је различитих теорија о томе како га је добио, па Б92 на примјер преноси једну неосновану, али забавну - по њој је Тито "звао људе и говорио им шта да ураде. ‘Ти-то, ти-то, а ти-то…'“, говорио је. То је радио толико често да су га и пријатељи почели звати Тито.
Ипак, истина је да га је сам себи "додијелио“, као један од својих тајних надимака.
Како пише у књизи "Тито“, коју су написали Иво и Славко Голдштајн, "псеудоними су били обавезни због завјере и установљено је правило да челни кадрови илегалаца имају најмање два псеудонима. Записници шест сједница ЦК између 10. и 23. августа 1934. у рубрику 'присутан' уписано је име 'Тито'“, наводе аутори и подсјећају и на друга имена под којим је Јосип Броз дјеловао, а било их је много.
"Име Тито носим још из периода 1934-36. године, не сјећам се тачно од када“, одговорио је Јосип Броз Тито објашњавајући историјат својих илегалних имена.
"Није било никаквих посебних разлога што сам изабрао баш то име. Просто, то име је веома често у мом родном крају у Загорју, па сам га узео за свој илегални надимак“, преноси Југопапир и напомиње да се из докумената у архиви Централног комитета Савеза комуниста Југославије види да је Јосип Броз одмах послије изласка са робије 1934. користио надимак Тито.
Надимак Тито није био безначајан, будући да је збуњивао стране силе током Другог свјетског рата. Док су неки покушавали сазнати ко или шта се крије иза тог надимка, други су говорили да Тито уопште не постоји - да име Тито представља колективно водство комунистичке интернационале у Југославији, пише Национал.хр.
"Тако је до почетка рата то име постајало све познатије и ауторитативније у прилично широком кругу сарадника КПЈ, иако је због конспиративног начина рада било мало оних који су лично упознали Тита, а још мање оних који су знали идентитет који се крије иза тог имена. Стога је било природно да се врховни командант новооснованог штаба партизанских одреда Југославије у љето 1941. потписао као Тито“, наводе отац и син Голдштајн.
