Више од два мјесеца је прошло од пожара у фабрици Бамби у Пожаревцу у Србији, што је понегдје довело до несташице многима омиљеног Плазма кекса у продавницама.
Пожар је смањио производне капацитете, а из фабрике кажу да ће учинити све да оспособе те производне капацитете да Плазма кекса буде довољно на тржишту.
Уз Плазму су одрасле многобројне генерације. Бренд се појавио крајем 60-их година захваљујући Петру Тутавцу, генералном директору фабрике Бамби.
Он је, послије боравка и рада у Италији, донио у Југославију рецепт и технологију за производњу популарног кекса.
Од Плазмона до Хајнца
Историја Плазме почиње 1902. године, када је Чезаре Скоти у Милану основао компанију Sindacato italiano del Plasmnon, која је 1916. године преименована у Società del Plasmon, чији је власник данас америчка корпорација Heinz.
Скоти је био један од највећих трговаца плазмоном, главним састојком популарног кекса, који је, у ствари, млијечни протеин, албумин у праху, и представља један од најбољих извора бјеланчевина.
Скоти је желио да ову сировину пласира у што више производа, а циљна група су му била дјеца, труднице и сви који воде рачуна о свом здрављу.
Почетком педесетих година 20. вијека, у његовој фабрици радио је Петар Тутавац. Када је Скоти 10 година касније умро, фабрику је купила америчка корпорација, након чега је услиједило масовно отпуштање радника.
Међу њима је био и Тутавац, који се вратио у родни град, са намјером да покрене фабрику сличну оној у којој је радио у Италији. Ускоро му је Комунистичка партија то и омогућила, направљена је државна фабрика, а он је постављен за главног руководиоца.
Промијењен италијански рецепт
Тутавац је са собом из Милана понио знање које је примијењивао радећи за Скотија, па је ријешио да оригинални италијански рецепт мало промијени и направи производ који ће бити сличан оном који се продаје у Италији.
Пошто није смио да у потпуности прекопира оригиналан рецепт, а и производња по том рецепту је била и изузетно скупа, ријешио је да пронађе замјену за све здраве, а скупе састојке, који су се налазили у кексу.
За почетак, умјесто плазмона, Плазма кекс је добио сојино брашно, умјесто природног биљног и маслиновог уља, додат је путер са хидрогенизованом биљном машћу, а умјесто јечменог слада, Тутавац је додао мед и декстрозу, а природну арому ваниле замијенио је ванилиним шећером.
Када је овај производ, сличан оном из Италије, био готов, требало је да му се да и име.
Оригинална плазма имала је слоган Biscotti per bambini (Кекс за дјецу), па је Тутавац предложио да се овај кекс зове Бамбини, са чим се тадашња власт није сложила.
Ипак, задржано је име Бамби, како се од 1967. године звала фабрика кекса у Пожаревцу, а лого јој је био познати цртани лик Бамбија.
Када је почетком седамдесетих италијански Пласмон сазнао за дешавања у Југославији, тужио је фабрику Бамби. Казна за копирање производа била је да кекс не смије да се извози у западну Европу и Америку, али да, ипак, смије да се производи и продаје код нас.
Након тога, деведесетих година прошлог вијека, настао је Лане кекс, који је био потпуно исти као Плазма, али због промијењеног имена и паковања смио је да се извози из Србије.
Када је компанија Јафа 2008. године ископирала Плазма кекс и дала му име Вито, компанија Бамби ју је тужила. Јафа је, међутим, одговорила да је тај кекс већ копија и да је у питању плагијат Пласмона, па је Бамби убрзо одустала од тужбе.
Петар Тутавац је осим Плазме, створио и бројне друге посластице. Први је у Југославији направио грисине. Заслужан је и за Домаћицу, штрудлу од смокава, Белвит кекс, Бакин колач и многе друге. Ниједан свој производ није патентирао, јер је сматрао да припадају народу. Преминуо је 2022. у 88. години, пренијела је Политика магазин.
