Кад се љубимац с временом све више привија уз вас, многи власници почињу да размишљају о старости свог пса – колико је заиста стар у "људским годинама"?
Дуго се сматрало да је једноставан начин множење псећих година са седам, али стручњаци за животиње кажу да тај приступ није у потпуности тачан.
Наука иза псећих „година“
Студије показују да се пси развијају брже у првим годинама свог живота, због чега у почетку стичу године много брже од људи. На примјер, када напуне само једну годину, многи пси могу достићи ниво развоја еквивалентан тинејџеру у људском свијету, тј. око 15 људских година.
Како величина и раса утичу на старење
Величина и раса пса такође играју кључну улогу у његовом процесу старења. Генерално, већи пси имају тенденцију да старе брже од мањих. На примјер, мањи пси као што су чиваве или јоркширски теријери могу живјети дуже и спорије старити, док већи пси, попут бернардинца или њуфаундлендера, често улазе у старост раније. У просјеку, пас од осам година може имати старост која варира од 45 до 55 „људских година,“ зависно од његове величине и здравственог стања.
Формула прилагођена псима
Недавна истраживања предлажу формулу која је прецизнија од традиционалног множења са седам. Формула укључује логаритамски прорачун који узима у обзир убрзано старење паса током првих година живота. Према томе, пас од двије године може имати старост еквивалентну 24 људске године, а након тога, свака псећа година се додаје са 4–5 људских година.
Зашто је битно знати стварну старост свог пса
Разумијевање стварне старости вашег пса може вам помоћи да боље бринете о њему и прилагодите његову исхрану, његу и ниво физичке активности. Старији пси често захтијевају другачију врсту његе, укључујући редовне прегледе, прилагођену исхрану и мање интензивне физичке активности.
Иако су "псеће године" само оквирна мјера, знање о животном циклусу вашег љубимца може вам помоћи да учините његов живот здравијим и срећнијим.
