Пивопије би могле да озбиљно осјете климатске промјене због смањених приноса хмеља и одговарајуће киселине - упозоравају неки климатолози.
Климатске промјене ће у предстојећим годинама све више утицати на посао узгајивача хмеља у главним европским регијама, у којима расте ова биљка пењачица из породице конопљарки, кључна за пиварство - показују истраживања.
И количина убраног хмеља и садржај алфа киселине, кључних за горак окус пива, биће у просјеку знатно мањи него у прошлости.
Међународни тим који је провео студију, објављену у часопису "Нејчер комуникејшнс", позвао је на "хитне мјере прилагођавања".
Стручњаци сматрају да ће за узгој бити потребне веће површине.
Они су проучавали пет подручја узгоја хмеља, међу којима су три града у јужној Њемачкој те двије регије у Чешкој и Словенији.
Истраживачи очекују за трећину мање количине алфа киселине по хектару обрађених површина у периоду 2021. до 2050. у поређењу са приносима од 1989. до 2018. године.
У Халертау, најважнијем европском подручју за узгој хмеља, очекује се да ће нивои киселине пасти за готово 40 одсто.
Научници такав развој ситуације приписују све већим температурним вриједностима и мањку падавина.
Томас Раисер, директор највећег свјетског трговца хмељем "Барт-Хас", међутим, вјерује да ће нове сорте и методе узгоја омогућити одржање конкурентности узгоја хмеља у јужној Њемачкој.
