Прво и основно је то да се ознака „употребљиво до“ односи се на сигурност хране, а „најбоље употријебити до“ на квалитет хране.
У складу с прописима Европске уније, сва претпакована храна мора садржавати ознаке с овим информацијама.
Европска комисија процјењује да се, од укупно 58 милиона тона бачене хране ЕУ на годишњем нивоу готово 10 % може повезати с ознаком датума на храни.
"Ознака „употребљиво до“ односи се на безбједност хране и значи да се храна може конзумирати до датума наведеног на амбалажи. Након истека наведеног рока храна више није сигурна за конзумацију и могла би проузроковати здравствене тегобе. Та се ознака ставља на свјежу и лако кварљиву храну, као што су нпр. риба, месо и млијечни производи. С друге стране, ознака „најбоље употријебити до“ односи се на квалитет хране те ће, ако се придржавате упутстава за чување, храна бити сигурна за јело и након истека датума „најбоље употријебити до“, но можда неће имати једнак укус или текстуру. Стога је не морате нужно одмах бацити!", наводе у Агенцији за безбједност хране БиХ.
„Означавање рока трајања хране темељи се на науци. Јасне и тачне информације на амбалажи те боље разумијевање и употреба ознака рока трајања хране могу допринијети смањењу бацања хране и сигурности хране у Европској унији“, објашњава Михаела Хемпен, микробиолог Европске агенције за безбједност хране (ЕФСА).
Научници који се баве безбједношћу хране блиско сарађују с прехрамбеном индустријом како би се осигурали једнаки критеријуми приликом одређивање рока трајања. Добро је знати да нам наука може помоћи у доношењу правих одлука када је ријеч о безбједности хране и бацању хране.
Ваља споменути и како је ЕФСА развила смјернице које прехрамбеној индустрији помажу одлучити када да употријебе ознаку „употребљиво до“, а када „најбоље употријебити до“, како би се додатно смањила количина бачене хране.
Осим провјеравањем рока трајања, бацање хране може се смањити избјегавањем импулсивне куповине, правилним складиштењем хране, искориштавањем остатака хране и замрзавањем остатака хране.
