Снови су огледало наше подсвијести – они откривају наше маштарије и стрепње и све што на јави „гурамо испод тепиха“.
Иако их се не сјећамо увијек, имамо их сви, готово сваке ноћи. Једна врста снова нам се ипак јавља чешће од осталих, али је добра вијест да и на њу можемо утицати.
Снови нису нешто што се деси сада, па ко зна када. Обично људи сањају сваке ноћи, између четири и шест пута, и то најчешће у РЕМ фази сна, јер је у то доба наш мозак најактивнији. Трајање снова је у суштини индивидуално, али научници процјењују да током редовног осмочасовног сна ми сањамо око 100 минута, дакле – наши снови трају као један просјечан филм. Док спавамо, наш мозак „премотава“ све сценарије које смо током дана доживјели, све што смо на неки начин потиснули и сваку мисао која нам је измамила осмијех на лицу, креирајући неке нове приче и нове сценарије у неком паралелном, подсвјесном универзуму.
Какве снове најчешће сањамо
Када је ријеч о врстама снова, подјела је врло једноставна: они могу бити нормални, могу представљати сањарење, могу бити лажни снови буђења, луцидни снови и ноћне море. Међутим, најчешће људи сањају нормалне снове – оне током којим су потпуно несвјесни да сањају и оне чијег се садржаја најчешће ни не сјећају оног тренутка када се пробуде.
Нормални снови су најбољи одраз наших мисли: обликовани су тако да врло колоритно дочарају све што се на јави дешава и практично у шифрама испричају причу о нашим осјећањима, доживљеним тренуцима, па чак и преживљеним страховима. Они су ту да бисмо ми боље разумјели сами себе и да бисмо умјели на прави начин да се ухватимо у коштац са свиме што проживљавамо.
Можемо ли утицати на наше снове
Иако су снови прича коју наша подсвијест прича, на њих се ипак може утицати, а најбоље што можемо да урадимо за свој сан јесте креирање умирујуће рутине пред спавање, преноси портал Лист. Као препорука експерата наводи се, првенствено одлазак у кревет у исто вријеме сваке вечери, као и избјегавање било каквих ометача (попут мобилних телефона и других геџета) тик пред одлазак на спавање.
Када се оваква рутина поштује, нарочито у континуитету, мозак је пред спавање смиренији и опуштенији, па су и снови једно позитивно искуство које нас ни на који начин не узбуђује и не оптерећује. Наравно, ово је „вјештина“ која се вјежба и која не може доћи преко ноћи, али онда када се освоји, она доноси прегршт бенефита који дугорочно имају утицаја не само на оно што сањамо, већ и на опште здравље.
