Дужина животног вијека Европљана стагнира широм старог континента, а највеће успоравање у том смислу биљежи Енглеска, показала је најновија студија.У истраживању се наводи да је за ту појаву крива алармантна комбинација лоше исхране, масовне физичке неактивности и све веће гојазности становништва, наводи Гардијан.

У просјеку је годишњи пораст дужине животног вијека у Европи опао са 0,23 године у периоду од 1990. до 2011. године на 0,15 година у раздобљу од 2011. до 2019., наводи се у истраживању објављеном у журналу Ланцет Публиц хеалтх.

Од 20 земаља обухваћених истраживањем, раст дужине животног вијека је опао свуда осим у Норвешкој.

У Енглеској се биљежи највеће успоравање дужине животног вијека, а слиједе Сјеверна Ирска, Велс и Шкотска.

"Ова важна студија доказује да је превенција кључ за здравије друштво, па је управо зато она витални дио 10-годишњег здравственог плана на којем радимо заједно са британском владом", изјавила је директорка енглеске службе за јавно здравље НХС, Сара Прајс.

Она је додала да успоравање продужења животног вијека, посебно усљед кардиоваскуларних болести и карцинома, указује на хитну потребу за снажнијом акцијом у борби са кључним узроцима тих обољења, а то су лоша исхрана, физичка неактивност и гојазност.

Студија, коју су сачинили научници на челу са експертима Универзитета Источна Англија, испитала је промјене у дужини животног вијека у 20 европских земаља током периода од 1990. до 2021.

Један од фактора који су допринијели успоравању продужења животног вијека била је свакако и пандемија ковида 19, наводе експерти.

Стручњаци указују да земље гдје је продужење животног вијека најмање успорено, као што су Норвешка, Исланд, Шведска, Данска и Белгија, имају мањи број смртних случајева због болести срца и канцера.

Вођа тима истраживача, Николас Стил, казао је да је управо у тим земљама здравствена политика њихових влада допринијела смањењу ризика од срчаних болести.

Како се наводи, закључци студије говоре да је потребна снажнија политика влада којом би се сузбила гојазност и подстакла физичка активност.

"Ради се о обимној, дугорочној политици заштите популације од ризика, укључујући ангажовање како би прехрамбена индустрија побољшала производњу и учинила исхрану једне нације здравијом", казао је Стил.

Знате како пјева Илда Шаулић, али када чујете њену сестру остаћете без ријечи

Он је закључио да максимум дуговјечности у Европи још није достигнут, јер се у многим земљама дужина вијека још увијек продужава код старијих људи.

"Проблем је смртност код млађих особа, гдје има много простора за смањење ризика и превенцију пријевремене смрти", поручио је Стил.

Пратите нас и путем Вибера