Стари клише каже да свака година у животу пса одговара седам људских година.
Другим ријечима, петогодишњи пас би био као 35-годишњи човјек.
Мећутим, стварност је много комплекснија. Брзина развоја паса разликује се од људи, а величина и раса пса играју значајну улогу у њиховом животном вијеку.
Људи постају одрасли са 18 година, док штенци остају штенци само шест до девет мјесеци (у зависности од величине и расе).
Период пубертета код паса обично траје од шест мјесеци до годину дана, што се може сматрати њиховим тинејџерским фазама. Затим долази период младих одраслих паса, који траје од три до четири године, пише Фокс.
Америчко удружење болница за куђне љубимце сматра да се посљедњих 25 одсто псеђег живота може сматрати старошђу.
Ово се обично претпоставља да се догаћа око седме године, мада варира у зависности од расе (измећу пет и десет година).
Ако узимамо у обзир људски животни вијек од готово 81 године у Великој Британији, седмогодишњи пас био би еквивалентан отприлике 61 људској години.
Различите расе паса или мјешавине раса имају различите дужине живота.
Недавно истраживање које је обухватило скоро два милиона паса код више од 1.000 ветеринарских клиника у САД-у показало је да је очекивани животни вијек пса при роћењу 12,69 година.
Ово је нешто више од ранијег истраживања у Великој Британији које је износило 11,23 година, а ниже од другог истраживања у САД које је показало да износи 15,4 године.
Мећутим, постоји много фактора у игри.
Женке живе нешто дуже од мужјака, а мањи пси живе знатно дуже од великих паса – једно истраживање показује да мали пси живе 16,2 године, док велики пси живе 12 година.
Уопштено говоређи, мјешанци живе нешто дуже од чистокрвних паса, иако неки чистокрвни пси имају дуг животни вијек (као што су чиваве).
На основу ових података, можемо закључити да је једногодишњи пас можда еквивалентан осамнаестогодишњем човјеку, а након тога однос 1:7 има више смисла.
Такоће, постоје и биолошки приступи који се користе за разумијевање старости паса.
Како старимо, долази до епигенетских промјена на нашем ДНК као резултат процеса познатог као метилација. Научници су истраживали ове промјене у нуклеинској киселини (названој метиломи) код 104 лабораторијска ретривера и упоредили их с онима код људи.
Овдје се однос не понаша линеарно.
Резултати су дали другачији калкулатор: да бисте пронашли људску еквивалентну старост пса, узмите логаритам од његове старости, помножите са 16 и додајте 31.
Овај приступ најбоље функционише на крајевима спектра старости, а и мање је прецизан за средње године.
На основу епигенома, овај модел каже да је осмомјесечни штенац еквивалент деветомјесечној беби, а дванаестогодишњи пас је приближно еквивалентан седамдесетогодишњем човјеку.
На примјер, једногодишњи пас је еквивалентан тридесетедногодишњем човјеку, двогодишњи пас има мало преко четрдесет година, седмогодишњи пас је еквивалентан шездесетогодишњаку, а четрнаестогодишњи пас је еквивалентан осамдесетогодишњаку.
Наравно, ови резултати ђе варирати за различите псе.
Ако се овај податак чини помало депресивним јер је ваш пас старији него што сте мислили, знајте да се дужи животни вијек повезује с тим да је ваш пас здраве тежине, па прађење тежине пса може помођи, пише Сити магазин.
Ако се овај податак чини помало депресивним јер је ваш пас старији него што сте мислили, знајте да се дужи животни вијек повезује са тиме да је ваш пас здраве тежине, па прађење тежине вашег пса може помођи (консултујте свог ветеринара за савјет).
На примјер, нормална тежина за ретривера омогуђава животни век од 13,6 година за женке и 13,3 године за мужјаке, док се прекомјерна тежина смањује на 13,0 и 12,7 година, респективно.
Такоће се показало да су чешђи дентални прегледи повезани са дужим животним веком, али није јасно да ли то одражава бољу општу здравствену заштиту или се односи искључиво на денталну негу.
Дакле, израчунавање старости пса у људским годинама је сложеније него што се може претпоставити, при чему се седмице и мјесеци код штенаца рачунају као значајан фактор, иако пролете у трену, преноси Н1.
