Тилесмон Монге, 39-годишњи Бразилац, возио је бицикл 255 дана од сјевера до крајњег југа Јужне Америке како би духовно ојачао, али када је коначно стигао на крај путовања није био сигуран је ли сретан или тужан.
Монге је превалио 9.563 километара, а када је у суботу ушао у аргентинску Усхуаију, познату као "град на крају свијета", заплакао је.
"Било је ово емотивно путовање", рекао је за Хину у Усхуаји.
Бицикл којим је стигао поклонио је бескућнику.
Монге није спортиста, него кувар на сјеверу Бразила. За путовање кроз Бразил, Уругвај, Чиле и Аргентину није се припремао. У јулу је у родном граду Палмасу напросто натоварио на бицикл двије торбе. С тежином од укупно 40 килограма, те својих 80 килограма, кренуо је кроз прашуму.
"Мотив за путовање ми је био лични развој, духовни напредак", каже.
Када човјек тако путује има времена за размишљање. Научио је живјети сам са собом и постао сам себи најбољи пријатељ. Није имао снаге за дуго педалирање, али постепено је јачао. Возио је кроз мочвару, савану, пјешчану плажу, снијегом покривене планине Анде, аргентинску пампу и блато. Током путовања је два пута морао мијењати гуме.
"Али најтеже ми је пала одвојеност од сина (6) Меракија", рекао је.
Монге, који је прије неколико година већ одвозио 3.000 километара кроз Бразил, каже да овакво путовање није "од тачке до тачке". То је органско путовање, напомиње, током којег не знаш када ћеш и хоћеш ли уопште стићи до идућег мјеста.
"Осјећаш што ти тијело говори, овисиш о временским условима и ономе на што наиђеш на путу", каже.
Када би угледао погодну ријеку или поток зауставио би се како би се опрао. Спавао је у шуми. Боравио је на врућини од 46 степени Целзијусевих и на хладноћи од -2 степена. Највећа удаљеност коју је прошао у једном дану била су 142 километра. У неким мјестима се задржавао по неколико дана. Упознао је бројне, различите људе.
"Ти сусрети те промијене као особу", наглашава.
Људи на које је наилазио били су солидарни. Помагали су му храном и другим потрепштинама. Сретао је и бројне путнике.
Неки су такође возили бицикл, неки мотоцикле, а неки аутомобиле.
Повратак авионом
У Усхуаију је ушао исцрпљен, у похабаним платненим хлачама маслинастозелене боје. Током вожње су се подерале између ногу. Хладни вјетар ковитлао је сњежне пахуље када је коначно стао. Километрима испред налазила се Антарктика. Био је духовно испуњен.
"Али истовремено сам се упитао - што сада?", каже.
"Био сам сретан што сам успио, али истовремено нисам хтио да путовање заврши. Навикао сам се на вожњу", додаје.
Ушао је затим у јефтини хостел, отуширао се и заспао. Интензивно мисли на сина који је остао у Палмасу с мајком.
Тамо ће се вратити авионом, али ни то неће бити једноставно путовање. Монге ће, наиме, неколико пута пресједати, а онда се возити аутобусом.
Током путовања бициклом објављивао је фотографије и видео исјечке на Инстаграму. Његову пустоловину пратило је 30.000 особа. Када се врати у Бразил написаће књигу, али она се неће састојати само од сјећања на дугу вожњу чудесним континентом. У њој ће навести како преживјети у дивљини, шта кувати у лончићу који је носио у торби, те на шта обраћати пажњу.
Али хоће ли то бити крај његове вожње?
"Вјероватно неће. Свијет је пун прекрасних мјеста која желим упознати", каже тај Бразилац који је био и у Хрватској, преноси Индекс.
