Лана Пољак (24) је млада Хрватица која се преселила у Њемачку.
Млада предузетница тврди да је постала власница пекаре у Њемачкој и то да без да је уложила свој новац.
– Имала сам 20 година кад сам дошла, нисам знала њемачки, а почела сам да радим у фирмама за чишћење. Ту сам радила три године. Kасније сам се бринула о старијим особама. Ишла сам са њима у трговину и код доктора. Онда сам као додатни посао недјељом радила у пекари и ту сам од своје тадашње шефице сазнала да се може преузети франшиза за пекару од велике компаније Ихле. Ја сам надобудно одлучила да се пријавим. Значи, отварам своју фирму, бринем се о радницима, плаћам порезе… Апсолутно све сама водим. А од њих добијам све што је потребно за покретање посла – наводи Лана.
Разговор за франшизу је прошао без проблема.
– Дечко и ја смо радили по цијели дан за лоше плате и учинило нам се занимљиво да пробамо нешто ново. Нисмо знали ни колико ћемо зарађивати ни ништа. Њемачки ми је био на разини А2. Рачунали смо да ће нам остати барем 3.000 евра мјесечно и били бисмо задовољни. Пријавила сам се, позвали су ме разговор, све је прошло супер, видјели су да сам мотивисана – наводи Лана.
Постојала је само једна препрека.
– Споменули су да морамо да имамо неки улог од 35.000 евра. То је њима гаранција да ћемо да узимамо робу. Ми смо рекли добро и отишли у банку по кредит. Али у банци су нам рекли да нема потребе за кредитом и да ће гарантовати за тај наш посао. Дали су нам неку потврду коју смо приложили и коју је компаније Ихле прихватила. Kредит нам дакле није потребан – рекла је Лана.
Почели су да раде након два мјесеца.
– Потписали смо уговор и кренули на обуку која је трајала два мјесеца. Отворили смо своју фирму у Баварској, конзорциј Ихле нам је дао на управљање своју једну пословницу, ми смо преузели раднике, порезе, организацију посла, чишћење, све, као да је наше. Све је било стресно на почетку, јер ако је неко на боловању, морате наћи замјену, кад дођу инспекције, ја одговарам јер је компанија моја, моја зарада, али и одговорност. Али стално сам имала подршку од представника те велике компаније. Послије се уходате и све крене… Мени је то са 24 године било јако страшно, али кренуло нам је супер – наводи Лана.
Наводи да би је покретање сопственог бизниса под другим околностима коштало око 200.000 евра, пише Слободна Далмација.
– Ја сам у Њемачкој кренула у предузетничке воде на најсигурнији и најједноставнији могући начин. Замислите да сам сама отварала своју пекару. Треба наћи простор, опрему, пекаре… Сигурно би ме коштало 200.000 евра. Овако ништа нисам уложила. Само сам преузела франшизу – прича Лана.
.webp)
