Косовка дјевојка лута по пољу, вида ране ратницима и тражи свог вјереника, кума и дјевера, а народни пјесник каже да су то били јунаци Топлица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван. Док водом поји витеза Павла Орловића, он јој открива да су сва тројица страдала у боју, а потом и сам умире на њеним рукама.

Предићево величанствено дјело у стилу академског реализма, епско и митско истовремено, препуно је симболике. Настало је 1919. године, четири деценије послије Кикерецове слике. Израдио је платно по наруџбини „Кола српских сестара“, а модел за лик Косовке дјевојке била је Београђанка Лепосава Станковић, удато Лулик.

Када је позирала чувеном сликару, Лепосава Станковић имала је 20 година. Негдје се наводи да је завршила трговачку школу.

О Лепосави се не зна много, али чињеница је да је, како и само име каже, била прелијепа жена. Такву је памте и они који су је сретали у познијим годинама. По свему судећи, живот је провела у Београду.

Када је напустила овај свијет, Политика је пренијела кратку вијест под насловом „Умрла Косовка дјевојка“.

„У Београду је, сасвим тихо, 2. марта изјутра, у 96. години умрла Лепосава Лулик, рођена Станковић, заувијек овјековјечена као двадесетогодишњакиња на чувеном платну Уроша Предића 'Косовка дјевојка'“.

Са изражајним цртама лица, црном косом и крупним очима, док у раскошној народној ношњи у наручју држи хероја на самрти, Лепосава је постала симбол Србије, отаџбине, части и љубави према ближњима које су вијековима красиле овај народ. Као Слобода која предводи грађане у Француској револуцији са чувене слике Ежена Делакрое.

Народно предање каже да се права Косовка дјевојка звала Јелица и да је била рођена сестра великаша Стевана Мусића, сестрића кнеза Лазара. Њен вјереник Милан Топлица у Лазаревој војсци важио је за најбољег стријелца.

(Фото: Приватна архива / Википедија)

Пратите нас и путем Вибера