Испод прекрасног и историјског Париза налази се лавиринт тунела испуњених остацима више од шест милиона људи. Паришке катакомбе звуче језиво, а иако можете кренути у организоване обиласке, већина тунела није отворена за посјетиоце.
Тунели испод паришких улица требају остати неистражени не само због сигурносних разлога, већ и због тога што тамо живе неки људи који не желе да их туристи ометају. Наводно, становници катакомби понекад краду бакље и карте од посјетитеља, остављајући их без извора свјетлости и могућности да пронађу излаз.
Бројни су случајеви људи који су се изгубили у катакомбама, али већина њих успије се вратити на површину. До сада је забиљежена само једна смрт - болничког радника Филберта Аспаирта 1793. године. Сматра се да је изгубио извор свјетлости и није могао пронаћи излаз. Његово тијело је откривено 11 година касније, близу једног од излаза који му је могао спасити живот. Идентификован је помоћу болничког привјеска за кључеве и дугмета на сакоу.
Током година, пронађени су докази о другим људима који су се нашли у опасности у катакомбама. Почетком 1990-их, откривена је одбачена камера која је приказивала човјека како истражује тунеле испод Париза. У једном тренутку, почиње трчати дубље у таму, као да га нешто гони. Камера пада на тло, приказујући његова стопала како нестају у тунелу.
Овај снимак изазвао је страх код људи због могућности губљења у подземном лавиринту без наде за излаз. Неки су коментарисали да би катакомбе требале бити на "листи ствари које не треба радити", док су други претпоставили да је човјек једноставно успаничио јер се изгубио. Међутим, нико није пронашао камеру као своју, нити је пронађено тијело, па је могуће да је човјек касније нашао излаз или да је цијела ствар лажирана.
С обзиром на све ове опасности, истраживачи и посјетиоци требали би бити изузетно опрезни када се упуштају у авантуре у паришким катакомбама, јавља Клик.
