Mještani Sangeha tvrde da makakiji prevale čak i po 500 metara kako bi se dokopali hrane, jer u rezervat zbog pandemije ne dolazi dovoljno turista koji ih obično hrane bananama, kikirikijem i drugom hranom.

Mještane je desant makakija ozbiljno zabrinuo pa su počeli da im odnose voće, orašaste plodove i druge poslastice u rezervat.

"Bojimo se da bi gladni majmuni mogli da postanu divlji i okrutni", rekao je Saskara Gustu Alit iz Sangeha.

U rezervatu "Šuma majmuna Sangeh" živi oko 600 makakija, životinje koju Indonežani smatraju svetom.

Džungla na jugoistoku Balija u kojoj se nalazi rezervat inače je popularna među turistima i lokalcima, tamo često idu zbog fotografisanja poslije vjenčanja.

Makakiji koji žive u rezervatu prilično su pitomi, pa će se u zamjenu za zalogaj bez problema popeti na nečije rame ili sjesti nekome u krilo.

Žitelji Balija, kojih ima oko četiri miliona, žive od turizma, a godišnje ih je, prije pandemije korona virusa, posjećivalo više od pet miliona turista.

Pre pandemije, rezervat "Šuma majmuna Sangeh", imao je svakog mjeseca oko 6.000 posetilaca. Pandemija je taj broj smanjila na oko 500.

Indonezija od jula turistima iz inostranstva ne dozvoljava ulazak u zemlju, a zatvorila je i rezervat. Ne mogu da ga posjete ni lokalci.

Operativni šef u rezervatu Made Mohon rekao je da to znači da rezervatu ponestaje novca za hranu.

On je dodao da im donacije meštana Sangeha pomažu, ali i da su one sve manje i manje, jer i mještani pate zbog pandemije.

"Nismo očekivali ovako dugačku pandemiju. Sve teže nabavljamo hranu za majmune",  rekao je Mohon.

Rezervat na hranu troši 850.000 rupija (nešto više od 50 evra) dnevno. Toliko, naime, košta 200 kilograma manioke i 10 kilograma banana.

Makakiji su svaštojedi i mogu da jedu mnogo različitih životinja i biljaka kojih ima u džungli, međutim ovi iz rezervata, čini se, više vole ljudsku hranu.

Gustu Alit kaže da se očigledno ne boje da uzmu stvari u svoje ruke i izbore se za hranu koju žele da jedu.

Mještani kažu da majmuni znaju da napuste rezervat i dođu na krovove njihovih domova, sa kojih zatim skidaju crijepove i bacaju ih na zemlju.

Kada žitelji Sangeha, u sklopu verskih običaja na terase kuća stave hranu, majmuni skoče s krovova i uzmu je.

"Prije neki dan sam prisustvovao tradicionalnoj svečanosti nedaleko od šume Sangeh. Dovezao sam se do tamo autom i ponio dvije kese hrane. Kada sam izašao iz automobila i uzeo kese sa sobom, dva majmuna su mi uzela kese i zbrisala u šumu", rekao je Gustu Alit.

Gustu Alit kaže da majmuni dolaze u selo jer im je dosadno, a ne samo zato što su gladni. Majmuni iz rezervata navikli su da budu u kontaktu sa ljudima, da im kradu naočari za sunce i boce vode, ili da ih vuku za majice i Alit misli da im to nedostaje.

"Zato sam ljudima koji žive odmah kod rezervata rekao da odu u šumu i poigraju se sa majmunima i odnesu im hranu. Mislim da im prija društvo i da će poludjeti ako se niko ne bude družio sa njima",  rekao je Gustu Alit.