Конкретно, вјерује се да је овај израз настао средином прошлог вијека у Београду. Прва асоцијација и јесте да ћете чути неку лијепу вијест или да ће вас неко обрадовати, али да ли знате зашто се то тако каже?

Наиме, негдје 1950-их, у Београду је живјела позната интересантна госпођа Драгић, а њена симпатична дружељубивост је увијек некако доводила до свих интересантних информација.

Слатка, насмијана госпођа Драгић је имала занимљив хоби. Све новости је преносила гостујући широм града, али је увијек преносила само добре и смијешне вијести и тако је цијели град чинила веселим и срећним.

Преношењем добрих вијести, сасвим спонтано, је временом настао и „клуб трачева“, а за улазак у клуб је била потребна јединствена лозинка: „Реци Драгићка!“.

Неко време је у њеном клубу био један странац који није могао да изговори слово „Ћ“, па је говорио Драгичка. Тај неправилан изговор је друштву био изузетно смијешан па су га брзо прихватили као нову лозинку.

Клуб више не постоји, али дан-данас кад желимо да саопштимо радосну вест, прво замолимо за ту симпатичну лозинку – Реци драгичка!

Пратите нас и путем Вибера