Патријарх Павле ушао је у историју српских патријарха као један од најскромнијих и најнеконвенционалнијих великодостојника који су много учинили за православље.
Вољени патријарх живио је скромно, баш како хришћанска вјера проповиједа и захтијева, а остале су забиљежене многе приче и примјери његовог односа према овоземаљском.
Никада није имао аутомобил, ни мобилни телефон, није гледао телевизију ни читао новине.
Устајао је рано и живио по свим хришћанским правилима, а није му био проблем ниједан физички посао. Возио се градским превозом, а остале су забиљежене многе анегдоте које само потврђују да је заиста живио у складу са оним шта је говорио.
Патријарх Павле је једном приликом рекао да туга не траје заувијек и да онај ко издржи до краја, тај ће се спасити туге.
„Тај пут је тијесан и узак и тијесна су врата што воде у живот. А како су широка врата и широк пут што води у пропаст, много је њих који њим иду. Дакле, то су двије могућности или што каже Божа Кнежевић – човјек је биће коме може и Бог да се обрадује, а од кога може и ђаво да се застиди“.
