Ovo otkriće potencijalno može biti prvi korak ka pronalaženju lijeka koji može da zamaskira naš (za komarce neodoljiv) miris.

Istraživači sa Univerziteta „Rokfeler“ u Njujorku proučavali su genetski modifikovane ženke komaraca kako bi otkrili koji im se neuroni aktiviraju kada osjete ukus krvi. Poznato je da se samo ženke komaraca hrane krvlju, i to u periodu parenja, prenosi RTS.

Inače i one se, kao i većina insekata, prije svega hrane nektarom biljaka. Ipak, njihova ljubav prema krvi ih čini za ljude najsmrtonosnijim životinjama na planeti. Od bolesti koje komarci šire, prije svega malarije, groznice denga i žute groznice, godišnje strada oko pola miliona ljudi.

Istraživači su preusmjerili komarce sa hranjenja nektarom na hranjenje krvlju uz pomoć mješavine četiri hemijska jedinjenja koja treba da imitiraju ukus krvi. Ova mešavina sastoji se iz glukoze, natrijum-hlorida, natrijum-bikarbonata i adenozin-trifosfata (ATP) – jedinjenja koje ćelijama daje energiju.

Naučnici znaju da li je komarac u režimu hranjenja nektarom ili krvlju na osnovu toga koji deo svojih usta nalik na iglu koriste za ishranu. Proučavani komarci bili su genetski modifikovani tako da aktivnost različitih neurona aktivira različite markere, što je naučnicima omogućilo da prate kako se mijenja aktivnost neurona kod insekata u zavisnosti od toga šta jedu.

Ispostavilo se da se određena grupa neurona aktivira samo kad se insekti hrane krvlju, bez obzira na to da li je u pitanju prava krv ili sintetička mešavina.

Vođa istraživanja, Veronika Žov naglašava da teoretski govoreći, „ako komarci ne bi mogli da osjete ukus krvi, ne bi mogli ni da prenose bolesti“.

Lesli Voshol, šef laboratorije na Medicinskom institutu „Hauard Hjuz“ na Univerzitetu „Rokfeler“, napominje da ovo istraživanje može da odvede naučnike do pronalaženja lijekova koji će odbijati komarce tako što će uticati na ukus krvi.

Ipak, dodala je, naučnicima je još uvek nejasno kakvog je ukusa krv za komarce. Ovaj fenomen uporedila je sa našom nemogućnošću da zamislimo kako slepi miševi koriste zvučne talase da bi „videli“.

- Tako nešto prosto ne postoji u ljudskom iskustvu - naglasila je ona.