За Васкрс су везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас, за овај празник је везан обичај даривања јајима.
Ускршње славље
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: “Христос Васкрсе!” и “Ваистину Васкрсе!” Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Уколико се не умије да отпјева васкршњи тропар, наглас се чита “Оче наш” и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.
Куцање јајима
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за дјецу.
Приликом туцања изговара се, такође, – “Христос Васкрсе” и “Ваистину Васкрсе”. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.
Побусани понедјељак
Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помјене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедјељак је дан посвећен мртвима.
Обичаји
За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу.
Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.
Дјецу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године.
Прво се омрсити васкршњим јајетом.
На Ускрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, поливају га водом, или га бацају у ријеку. У 17. вијеку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. Послије ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво).
У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама гдје је пролазила литија палили су ватре или свијеће у прозорима. Ватре за Ускрс су обавезно паљене код католика.
Ако Ускрс падне прије Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.
За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким дијеловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим цијелим јајетом (ковржањак), које су међусобно размјењују са пријатељима.
На дан Ускрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па дјеца траже скривене дарове.
На други дан Ускрса, који се зове Побусани понедјељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу Исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедјељак, јер тада момци и млади људи поливају водом дјевојке и младе жене. На овај понедјељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би цијеле године била здрава.
На дан Ускрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најприје туцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.
