Српски језик је богат и разнолик, треба га чувати и његовати. Има своје посебности и љепоту, али и многе ријечи које „ломе језик“. Њемачки језик, као и скандинавски језици, вјероватно су најпознатији по дугим сложеницама, али и српски језик има своје „кандидате“.
Многи извори издвајају двије речи српског језика као најдуже – престолонаследниковица, која има 22 слова и антисамоуправносоцијалистички од 29 слова.
Ипак, рекорде у састављању најдужих ријечи поставили су становници земаља Скандинавије. Тако, на примјер, шведска ријеч „sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjuta-refackforeningspersonalbekladnad“ значи „залиха униформа намијењена особљу уније трамвајских компанија“.
Холанђани користе ријеч „kindercarnavalsopto-chtvoorbereidingsverkzaamheden“ да означе припреме за дјечији фестивал, односно дечији карневал.
Веома компликовану ријеч за докторску специјализацију користе Данци, а она гласи „speciallaegepraksisplanlae-gningsstabiliseringsperiode“
