Никољдан је најчешћа слава код Срба, а Свети Никола Чудотворац један је од најпоштованијих светаца у цијелом хришћанском свијету.
Тим из Бразила, који је предводио форензички 3Д умјетник Цицеро Мораес, урадио је, на основу моштију из Барија и са острва Лидо, форензичку апроксимацију лица архиепископа Мире Ликијске захваљујући чему је Свети Никола „оживио“.
- Више од 10 година имамо традицију рада 3Д апроксимација лица светаца. Прије неког времена предложио сам да урадимо Светог Николу члану нашег тима др Хосеу Луису Лири, експерту за животе католичких светаца, па смо започели овај пројекат уз помоћ др Тијага Беинија, професора стоматологије и специјалисте за форензичку стоматологију – рекао је за Телеграф Науку Цицеро Мораес.
Са добро избалансираним тимом, додао је он, било је могуће да прикупи материјал са много података и из много извора.
- Користио сам податке из студија које је педесетих година спроводио проф. др Луиђи Мартино. Тражио сам дозволу за коришћење ових података од оца Гаетана Ђерарда Ћиофарија из Центра за проучавање Николаја, гдје је књига штампана, који је то одобрио. Иницијално смо урадили 3Д реконструкцију лобање коришћењем података из анатомских анализа урађених педесетих година. Онда смо пратили профил лица коришћењем статистичких пројекција. Допунили смо ове податке техникама анатомске деформације, у којима се томографија главе живе особе прилагођава тако да се лобања виртуелног донора поклапа са лобањом свеца чије лице радимо. Финално лице представља уметање свих ових информација, које су анатомски и статистички повезане – рекао је Мораес за Телеграф Науку и додао:
- Генерисали смо двије групе слика, једну са више објективним елементима, што значи лице без косе, браде и бркова, затворених очију и у црно-бијелој техници, а другу групу са више умјетничким и спекулативним елементима, за које смо користили иконографију Светог Николе Мирликијског. За цијели овај рад нам је било потребно око двије недјеље.
Како се подсјећа у раду, Свети Никола био је архиепископ Мира у 4. вијеку, а о њему се више зна из традиције него из историјских докумената. Након његове смрти 6. децембра 345. популарност овог свеца непрестано је расла, а 1087. група од 62 морнара отела је његове мошти из Мира и пренијела их у Бари.
- Раних педесетих година, дошло је до пробијања воде у дијелове Базилике Светог Николе у Барију, па је специјална комисија настала по наређењу папе Пија XII добила задатак да мошти архиепископа извуче и сачува. Анализу костију урадио је др Луиђи Мартино (1908-2001), професор Универзитета у Барију. Рад је трајао четири године и за то вријеме су кости стављене у ковчег са малим прозором. Др Марино и његов тим урадили су детаљну анатомску студију. Анализа је дала серију података попут процењене висине од 167 центиметара, уз још неке податке – наводи се у студији „3Д рендеровање лица на основу лобање приписане Светом Николи Мирликијском“.
Др Мартино је 1992. анализирао и групу костију које су чуване у Цркви Светог Николе на острву Лидо у Венецији, а за које се такође тврдило да су припадале архиепископу Мире Ликијске. Утврђено је да су највјероватније припадале истом скелету као и кости из Барија.
- Шест слика је генерисано у процесу – три са објективним елементима, што значи да је на њима приказано лице, али без косе, бркова и браде, затворених очију и у црно-бијелој техници, и три са више умјетничким и спекулативним елементима, попут боје коже, косе, облика и боје очију и са одјећом. Комбиновањем информација са јасном робусном структуром лобање може се закључити да постоји могућност да је ријеч о особи јаке физичке грађе. Без обзира на то да ли ријеч заиста о лобањи Светог Николе или не, чињеница је да историјски и културни развој током вијекова могу да доведу до стварања неких случајности – наводи се у студији.
