Аустријски научници су у новој и посве јединственој студији напокон докучили механизам предења код мачака.
Револуционарна студија
У потрази за разоткривањем шта стоји иза загонетног хроптања мачке која преде, научници су се упустили у револуционарну студију која нуди нове увиде у тај мачији феномен.
Традиционално, вокализација животиња диктира се димензијама њених гласница, истиче Кристијан Хербст с Универзитета у Бечу, у Аустрији. Гласнице су двије траке глатког мишићног ткива које се налазе у гркљану, виткој цијеви смјештеној унутар врата, одговорној за обликовање звукова које чујемо.
Што је створење веће, то су гласнице дуже, што доводи до дубље, резонантније вокализације, појашњава Хербст.
Домаће мачке имају релативно кратке гласнице, што је дизајн погодан за производњу високих тонова. Ипак, загонетка мачијег предења је остала, посебно када се узме у обзир да већ дивље мачке попут гепарда и рисова дијеле такво понашање.
Гркљан производи предење
Постоји и идеја да предење може укључивати контракције мишића унутар гркљана, али ту теорију оспоравају Хербст и други научници.
Хербст и његове колеге користили су јединствену методу истраживања - испитивање гркљана осам домаћих мачака које су еутаназиране због болести. Резултат је био запањујући. Изолирани гркљан производио је умирујући звук предења без икакве помоћи мишићних контракција. Умјесто тога, магија је лежала у везивном ткиву смјештеном унутар гласница, мијењајући фреквенцију произведених звукова.
Хербст је нагласио да, иако је ово везивно ткиво већ раније уочено код мачака, нико га прије није изравно повезивао с чином предења.
Међутим, битно је напоменути да резултати наведеног истраживања не одбацују у потпуности улогу мишићних контракција у појачавању звукова предења код живих мачака. Студија везана за та открића објављена је у часопису ''Current Biology''.
Умирујући механизам
Ипак, питање зашто мачке преду још остаје. Неке теорије сгеришу да предење означава задовољство и потиче интеракцију. Осим тога, предложено је да предење може послужити као умирујући механизам и подржати процес зарастања након повреде.
Мистерији наших мачијих љубимаца настављају интригирати, а наведена нас студија доводи корак ближе разумијевању њиховог мелодичног предења, пише Зимо.
