Godine 1987. American Airlines uklonio je jednu maslinu iz svake salate koje su delili u avionu tako smanjivši troškove za čak 40 hiljada dolara godišnje.
Ušteda je bila dvostruka – prvo, kompanija je mogla da otpiše desetine hiljada maslina sa svoje nedeljne šoping liste, a drugo i avion je bio lakši.
Masline svakako da nisu velike, ali kada je u pitanju težina i naknada za uštedu goriva, avio-kompanije se s tim ne šale, posebno ako uzmemo u obzir da avioni troše litar goriva u sekundi.
E sad, bilo je tu različitih načina za redukciju težine u avonu. Virgin Atlantic, na primjer, izradio je tanja stakla i uklonio teške poslužavnike iz biznis klase. Takođe su čokoladu i ostale slatkiše zamijenili lajt varijantama, redizajnirali obroke i uveli širu ponudu pića tokom noćnih letova kada manje ljudi pije.
Procenjuje se da smanjivanje ukupne težine za samo pola kilograma može da uštedi 14 hiljada galona goriva godišnje kompaniji.
S druge strane, British Airways koji se na sve načine dovija da uštedi potrošnju goriva, takođe je uveo promjene u posluženju, ali je počeo da štampa i magazine na tanjem papiru. Avio-kompanija United je učinila isto i tako uštedjela trista hiljada dolara godišnje.
Avio-divizija Tomas Kuk takođe neprestano traži načine da učini avione lakšim, pa su izradili kolica i sjedišta od mnogo lakšeg materijala. Više ne štampaju račune za kupovinu u avionu i tako štede 420 hiljada rolni papira, a i težinu magazina su smanjili sa 261 gram na 200 grama. Takođe, putnici sada mogu da dobiju samo jedan jastuk i jedno ćebe, a ne više, kao što je nekada bio slučaj.
Ne tako senzibilnu ideju za smanjenje težine aviona imao je i Ryanair koji je osoblju poručio da „pazi na svoju težinu“.
Takođe, AirCanada je još 2008. godine izbacila prsluke za spasavanje kako bi olakšala avion, a što je još gore zakon im je to dozvolio sve dok se nalaze iznad kopna.
Najbolji je bio pokušaj japanske avio-kompanije All Nippon Airways koja je 2009. godine molila putnike da nuždu obave pre poletanja, kako bi odmah mogli da isprazne toalet.
A tu je i najbrutalnija kompanija Samoa Air, koja je 2013. godine uvela „taksu za debele“ po kojoj se cijena karte određivala po broju kilograma.
“Avion bolje radi kada je lakši. Mi ne prodajemo sedišta, mi prodajemo težinu“, rekao je tadašnji izvršni direktork Kris Langton za “CNN“.
Uopšteno govoreći upravo je i to razlog zašto avio-kompanije ograničavaju težinu prtljaga – što teži avion, to više goriva troši.
Istraživači sa Univerziteta MIT izračunali su da putnici koji imaju telefon kod sebe, koštaju avio-kompaniju Southwest Airlines 1,2 miliona dolara za troškove goriva, a ako bi svako nosio laptop onda bi ta cifra skočila na 21,6 miliona dolara.
