Емоционално интелигентни људи не само да пазе што говоре, они и осјећају оно што говоре. Сви смо ми склони у афекту рећи ствари које могу звучати непримјерено и погрешно, али појединци с натпросјечном емоционалном интелигенцијом увијек промисле прије него што нешто кажу.
Емоционална интелигенција постала је све важнија и у пословном окружењу, нарочито код појединаца на водећим позицијама. Емоционално интелигентни шефови никад неће имати испаде бијеса, који никако нису примјерени у радном окружењу (или било гдје другдје). Исто тако неће имати нападачки став нити вријеђати људе којима су надређени.
У наставку доносимо седам реченица које емоционално интелигентни људи никад неће изговорити:
1. То је твоја грешка.
Чак и да јест, нема потребе да се изричито напомиње и истакне. Људи с натпросјечном емоционалном интелигенцијом на сваљују кривицу на друге, они вјерују другим људима. Они не осуђују, већ скачу у одбрану.
Замислите да вам неко каже: “Ти си крив.” Тешко је у тој ситуацији не постати дефанзиван. Емоционална интелигенција не подиже одбране, већ их спушта. Неко ко је емоционално интелигентан неће вас тјерати да се морате бранити, већ ће вас разумјети.
2. Није ме брига.
Ово је у потпуној супротности са сржи емоционалне интелигенције. Ту се не мисли на равнодушност према нечем тривијалном. То се односи на ситуације када особа показује да није заинтересована за нешто што је важно некоме другоме. Реаговати на то с “није ме брига” чиста је дефиниција бешћутности.
3. Потпуно гријешиш.
Ова тврдња нарочито је емоционално увредљива када се користи без стварног разумијевања туђе перспективе или када се користи како би се брзински одбацила туђа тврдња и потврдило да смо ми у праву.
Постоји много алтернатива, попут “Разумијем и цијеним твој став, али ја сматрам другачије” или чак “Можемо се сложити да се не слажемо”.
4. То је твој проблем, не мој.
“Сам си у томе” или “Докучи сам” такође иде уз ову реченицу. Бити емоционално интелигентан значи имати емпатије за туђе проблеме и активно жељети помоћи у њиховом рјешавању или барем показати разумијевање и саосјећање за те проблеме.
5. Не требам твоју помоћ.
Бити емоционално интелигентан такође значи бити свјестан моћи када раширених руку прихваћаш туђу помоћ. Прихваћање помоћи од других не само да помаже вама и показује да знате да сте несавршени, већ помаже и онима који вама помажу.
Истраживање објављено у часопису Интернационални журнал бихевиоралне медицине показало је да помагање другима доприноси већем просперитету, здрављу и дуговјечности. Зашто не бисте жељели потакнути те добробити за друге тако што ћете бити отворенији у прихваћању њихове добре воље да вам помогну?
6. Ниси успио.
Људи с натпросјечном емоционалном интелигенцијом свјесни су да ако је неко погријешио, та особа вјероватно то зна и не треба је на то подсјећати, поготово не на тако груб начин. Емоционална интелигенција не руши, она гради.
Емоционално интелигентни појединци не истичу неуспјехе, они улажу вријеме у друге како би им помогли учити из властитих неуспјеха, преобликовали их у привремене станице на путу да постану боља верзија себе и помогли у томе да неуспјех не сруши њихово самопоуздање.
7. То није праведно.
Због ове изјава особа која ју је изговорила може се доимати слабом. Емоционална интелигенција укључује препознавање околности и брзо одлучивање да их се промјени или барем свјесно одлучивање да их се види онаквима какве јесу и да се иде напријед.
Тврдње попут ове показатељ су бескорисне фрустрације, очаја, па чак и незрелости, што свакако нису обиљежја вође с натпросјечном емоционалном интелигенцијом.
