Нестанак Алфреда Левенштајна једна је од већих мистерија у модерној америчкој историји.
Трећи најбогатији човјек на свијету, банкар рођен у Белгији, као да је сишао са насловних страна магазина који пропагирају богатство и златно доба.
Међутим, годину дана прије него што је берзански крах 1929. довео до Велике депресије, он је нестао тако што је наводно испао из авиона.
Тог 4. јула 1928. Левенштајн се укрцао у свој приватни авион и отишао са аеродрома Кројдон у Енглеској да би се вратио у Брисел. Био је то рутински пут на који је често одлазио са својим особљем. Током лета, Левенштајн је устао да оде до тоалета, да би наводно "погрешио врата" и изашао право из авиона.
Левенштајнов пилот, механичар и четири друга путника наводно нису били свјесни шта се догодило све док његов секретар Артур Хоџсон није открио да задња врата лепршају на вјетру, али мистерија шта се заиста догодило Алфреду Левенштајну остаје неријешена до данас.
Успон
Рођен 11. марта 1877. године, Алфред Леонард Левенштајн долазио је из дуге лозе банкара "плаве крви". Поучен од свог оца Бернарда, њемачко-јеврејског финансијера, основао је банкарски концерн са сједиштем у Белгији који је циљао на земље у развоју широм свијета.
Снабдијевајући земље трећег свијета електроенергетским објектима, Левенштајн је зарадио богатство. Улагао је у робу попут синтетичке свиле тачно прије него што су цијене те сировине нагло порасле. Са страшћу за ваздухопловство и стотинама летова иза себе, Левенштајн је крштен као "летећи банкар" Белгије.
Када је избио Први свјетски рат, Левенштајн је постао један од најмоћнијих људи у Европи. То је било очигледно када је, након што је белгијска влада отишла у егзил као неутрална земља након њемачке инвазије, Левенштајн понудио 50 милиона долара без камате да сам откупи сав дуг земље.
Пошто је понуда одбијена, преселио се у Енглеску и отворио холдинг компанију 1926. Само једна инвестиција током бурних ‘20-их донијела му је више од милион долара. Био је толико моћан да су га консултовали шефови држава, а британска влада га је одликовала.
Алфред Левенштајн је такође постао познат као "мистериозни човјек Европе" и "белгијски Деда Мраз". Његова приватна ергела препуна пунокрвних коња побјеђивала је на многим престижним тркама, а непосредно прије смрти, званично трећи најбогатији човјек је наводно имао на уму профитабилне послове у Америци.
- Увијек сам користио оно што се назива америчким методама. Волим америчку енергију и америчку ефикасност. На много начина моје је гледиште слично оном једног америчког бизнисмена - зато волим да се њима сарађујем и да се осјећам као код куће у његовој земљи - рекао је једном приликом Левенштајн.
Прије смрти Алфреда Ловенштајна, пријатељ краљева и колосално богати тајкун контролисао је плантаже каучука у Конгу, имања угља у Њемачкој и био је главни акционар у белгијском жељезничком систему.
Трећи најбогатији човјек на свијету пада са неба
Алфред Левенштајн је отпутовао за Брисел 4. јула. У авиону су били његов пилот Доналд Дру, механичар Роберт Литл, собар Фред Бакстер, секретар Артур Хоџсон и секретарице Еилин Кларк и Паула Бидалон. Полетјели су око 18 часова.
Авион је био изнад Ламанша на висини од око 12 хиљада метара када се Левенштајн извинио како би отишао до тоалета. Никада се није вратио из задњег дијела авиона, а када је откривено његово одсуство, Дру је одмах принудно слетио на плажу у близини Денкерка.
Одмах је стигла француска војска, авион је заплијењен, а свих шест путника испитано. Британско министарство ваздухопловства спровело је тестове на авиону 12. јула, закључивши да би било немогуће отворити задња врата на авиону у лету без употребе велике снаге.
Левенштајново тијело је извучено из воде у близини Булоња недјељу дана касније. Идентификовано по ручном сату, на тијелу није било трагова борбе. Постојала је фрактура лобање и сломљене кости али те повреде су приписане удару о воду, а смрт је проглашена несрећним случајем.
Теорије
Ипак, прошириле су се теорије да је убијен по налогу својих насљедника или да је извршио самоубиство прије него што је његово царство пропало.
- Чак и ако претпоставимо да је изгубио неколико десетина милиона франака, то никада не би утицало на њега да скочи - тврдио је један од Алфредових пријатеља.
Злослутно, неколико година касније, Алфредов син Роберт је из мистериозних разлога упуцао једног од својих слугу и такође погинуо у авионској несрећи 1941. године.
.webp)
