Крсна слава се од давнина обиљежава у част свецу који је зашитник једне породице и дома. Хришћанство је религија богата симболима и обичајима, тако да сваки елемент који можете видјети уочи једног дана славе носи засебну причу.
Етнолог Снежана Ашанин појашњава симбол славске свијеће и због чега је неизоставна на трпези.
"Славска свијећа има врло значајну улогу. Оно што знамо је да се прави од воска, али чак и то је повезано са вјеровањима. Дакле, прави се од воска, што представља нешто најчистије и најсветије, њега производе пчеле. Због тога, она се сматрају као посебна бића. Пчеле у српској традиционалној култури никада нису сврставана у ред животиња и инсеката, већ у нека узвишенија бића. Тако да свијећа има улогу да симболизује сунце, напредак и здравље. Гори у име светог заштитника ког прослављамо, а жар ватре је ту да тјера све лоше и нечисте силе“, наводи Снежана.
Славска свијећа се пали као један од обиљежја да је слава почела. Докле год она гори, домаћин, као глава куће, не сједа. Како етнолог наводи, док свијећа гори, домаћин има улогу да мотри на госте и служи их.
Раније су славе сматране веома битним социјалним аспектом у нашем друштву. Људи би тада налазили времена да се друже, с обзиром да се у ово вријеме завршавала сезона послова и радова на пољима и имањима. Али, није то била само прилика за дружење, коментарисање тренутних дешавања у комшилику и свијету, пјевање и прилика за добру гозбу.
То је некада био и дан када су се дјевојке, које су стасале за удају, могле да се на неки начин докажу да су добре домаћице и вриједне. Зато, поред домаћина, на слави је кћерка куће била исто задужена за служење гостију. У то име, на славу су могле да дођу и породице које су заинтересоване за ту дјевојку и да понуде брак, како Снежана објашњава.
Славска свијећа се гаси вином.