За бројанице су везана многа сујеверја, међутим црква наглашава да оне служе искључиво за молитву, а не за игру, за украс, "за срећу" или као "наруквица да дјеца лијепо спавају и не сањају свашта".
Једина улога и сврха бројанице је молитва, и према бројаницама се треба односити с поштовањем.
Препоручује се да се бројаница носи на лијевој руци, и то из практичних разлога - док се крстимо приликом молитве лакше је да она буде у лијевој руци. Ипак, ово није вјерско питање, већ практично, те не представља проблем ни ако се бројаница носи на десној руци.
Такође, будући да десну руку већина људи више користи, ношењем бројанице на лијевој руци смањује се могућност да се бројаница негдје закачи и покида. Наравно, уколико је особа љеворука, у том случају је практичније да је носи на десној руци.
Поред тога, постоје и бројанице које се носе око врата.
Када се бројаница не користи у молитви, препоручује се да се одложи заједно са молитвеником, Светим Писмом и иконама.
Многе теорије круже и о томе да ли бројаницу треба да купимо сами себи, или треба искључиво неко други да нам је поклони.
Вјеровање да бројаницу треба неко да нам поклони је, истиче се, само сујеверје. Лијеп је гест уколико вам неко поклони бројаницу, али није нужан, можете је купити и сами себи. Уколико бројаница пукне, може се спалити или бацити у ријеку. Бројаницу треба носити као молитвени знак који је веза са Богом, и не треба се пред свима молити, већ дискретно говорити молитву.
