Поједине европске земље забрањују торте и све врсте слаткиша чак и на дјечијим рођенданима у вртићима.
Шта је, у ствари, најопасније и која врста холестерола може да направи проблем, као и како на сличне забране реагују родитељи у Србији, а како дјеца, истраживала је Прва ТВ.
О томе су говорили нутрициониста, професор др Момчило Матић и власница вртића у којем су слаткиши забрањени Весна Вујнић.
"Цитираћу једног мени омиљеног научника који је рекао да је шећер најштетнија намирница у историји људске цивилизације. Ако је то рекао научник који се бави том темом, онда ћу ја поверовати у то, а бавим се и ја том темом. Заиста, рафинисани шећер је доста проблематичан и онда ћемо прихватити ту идеју да се заиста поведе рачуна о томе колико ћемо децу уводити још од рођења, па надаље, односно колико ће мајка у току трудноће водити о унусу шећера", рекао је др Матић и додао:
"Она ће и на тај начин пренети штетне последице тог шећера који се уноси у организам. Ипак, нисам искључив да никада не узмемо слаткиш, то је погрешно. Ако у исхрани користимо 20 одсто лоше хране, а 80 одсто нутритивно добре хране, онда ћемо имати добре резултате и у исхрани деце и одраслих", објашњава Матић.
Према његовим ријечима, иако је забрана слаткиша основана, не треба бити толико ригорозан.
"Претерало се у давању слаткиша. Ми од малих ногу навикавамо дете да једе и слатко и слано, што је веома погрешно. Не оптужујем родитеље, све је ствар навике, они преносе оно што су научили од својих родитеља. Али, треба те лоше навике полако да избацујемо како бисмо сачували здравље и деце и одраслих", истакао је доктор.
"Сагласна сам с професором да не треба ићи у крајности", рекла је Вујнићева у чијем вртићу су забрањени рафинисани шећери.
"Кад прослављамо дечје рођендане родитељи доносе воће, а ми као креативни извођачи осмислимо неку декорацију од воћа. Деци су важни ти датуми, али важан је и сваки дан проведен у предшколској установи где деца треба да уче и трудимо се да будемо добар модел деци", навела је она, преноси б92.
