Први разлог је очигледан - Тихи океан је највећи океан на свијету и ако дође до проблема са авионом, пилоту ће бити изузетно тешко да пронађе безбједно мјесто за слијетање.
Такође, ни Аљаска нема много међународних аеродрома, али слијетање на Аљаску изгледа као одлична опција у поређењу са слијетањем у океан.
Пилоти углавном преферирају руте са што више аеродрома. Број авионских несрећа је занемарљив у односу на број авиона који свакодневно полијећу и слијећу са свих свјетских аеродрома, али је тешко замислити нешто страшније од квара мотора на 10 хиљада метара изнад Пацифика. Некако смо сигурни да ова прича тешко да би имала срећан крај.
Иако се често истиче да је безбједност апсолутни приоритет приликом летења авионом, не треба заборавити да је ваздушни саобраћај изузетно профитабилан посао, а циљ сваке компаније је да путнике превезе најкраћим могућим путем, а истовремено уштедјети што више новца. То је разлог зашто су изабрани путеви увек најкраћи могући, ако изузмемо избјегавање одређених елементарних непогода.
Ако погледамо линију између Сјеверне Америке и Азије (која прелази Тихи океан) на 2Д мапи, може изгледати да је ова линија најбржа могућа. Међутим, треба узети у обзир закривљеност Земље. Ако посматрамо исто растојање на глобусу, који вјерније приказује стварна растојања између тачака на Земљи, примијетићете да је ово растојање много веће. Претпостављамо да се "равноземљаши" тешко могу сложити са тим...
Док летите изнад великих водених површина, постоји велика вјероватноћа да ћете проћи кроз неко лоше вријеме. Авиони ће релативно лако савладати тропске олује и неке врсте урагана, али су посебно опасне муње. Авионима се савјетује да их обилазе умјесто да пролазе кроз њих или изнад њих. У данашње вријеме ријетко се дешава да се авиони сруше због невремена, али јаке турбуленције могу да изазову панику и немир међу путницима.
Приликом избора руте лета важно је узети у обзир и ваздушне струје. Настају у тропосфери, најнижем слоју Земљине атмосфере. Већина временских (не)прилика настаје у овом слоју. Тропосфера се граничи са стратосфером. Надморска висина ове границе није константна, већ се налази на надморској висини од 6 до 19 километара. Управо због ових осцилација у висини и великих разлика у температури и притиску настају јаке ваздушне струје које могу достићи брзину и до 320 km/h! Летење у правцу ваздушне струје може знатно скратити лет, а летење у правцу против струје може значајно да га успори.
Наравно, ако желите да стигнете из, на примјер, Америке у Аустралију - онда су све опкладе искључене. Не постоји други пут осим оног преко Пацифика, тако да ћете сигурно морати да летите преко океана...
